Foto: Pixabay/TheDigitalWayNekada poznate kao ‘bolesti bogatog svijeta’, povezane s nekvalitetnom ishranom, malo fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola, danas su globalna epidemija.
Nekada poznate kao „bolesti bogatog sveta“, povezane s nekvalitetnom ishranom, malo fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola, danas su globalna epidemija. Zbog njih umire 41 milion ljudi svake godine od čega je 85 posto u slabo i srednje razvijenim zemljama u kojima ljudi pre ostare nego što postanu bogati.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) očekuje da će se do 2030. godine taj broj povećati za 11 miliona i dostići ukupno 52 miliona, a da će se broj smrti zbog zaraznih bolesti smanjiti za sedam miliona.
Depresija i anksiozni poremećaji porasli su za 54 i 42 posto od 1990. do 2013. pokazuju podaci WHO-a.
Procenjuje se da trenutno 700 miliona ljudi širom sveta pati od nekog oblika mentalnog poremećaja.
Dok infekcije i pandemije predstavljaju akutnu pretnju ljudskom životu, hronične bolesti postepeno štete blagostanju pojedinaca i društva.
Osim što uzrokuju veliku fizičku i psihičku bol, četiri vodeće nezarazne bolesti – bolesti srca, karcinom, dijabetes i respiratorne bolesti, zajedno s mentalnim oboljenjima – mogle bi globalnu ekonomiju tokom 2010-ih i 2020-ih koštati 47.000 milijardi dolara.
Očekivani životni vek
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
