U Srbiji ne postoji sistem podrške za profesionalni razvoj odeljenskih starešina. Oni tokom školovanja za nastavnički poziv na fakultetima stiču samo znanja iz predmeta koji će predavati u školi.
Među programima stručnog usavršavanja nema seminara koji su usmereni na rad odeljenskog starešine, izjavila je juče Biljana Radosavljević, predsednica Pedagoškog društva Srbije, koje je u saradnji sa Unicefom priredilo “Vodič za odeljenske starešine – korak napred u saradnji odeljenskog starešine i roditelja.”
Na jučerašnjem predstavljanju ove publikacije istaknuto je da vodič nije zbirka recepata koje treba preuzeti u gotovom obliku već je njegov cilj da pomogne odeljenskim starešinama da bolje razumeju svoju ulogu i unaprede saradnju sa roditeljima. Radosavljevićeva je navela da su odeljenske starešine prva karika u saradnji škole i porodice, koja u velikoj meri zavisi upravo od njihovog odnosa sa roditeljima. Istraživanje koje je urađeno u okviru ovog projekta pokazalo je da petina roditelja ne zna kako da se uključi u život škole, što je, prema rečima Biljane Radosavljević, “opomena i motiv da te roditelje pridobijemo za saradnju”.
Istraživanje u kojem je učestvovalo 600 roditelja i učenika petog, šestog i sedmog razreda osnovne i prva tri razreda srednje škole iz 10 gradova u Srbiji pokazalo je odeljenske starešine roditelje najčešće informišu o školskom uspehu i izostanku đaka ili se bave ogranizacionim pitanjima o ekskurzijama i izletima. S druge starne, roditelji su zainteresovani i za teme poput motivacije učenika, nasilja, kako ovladati tehnikama učenja… I roditelji i učenici procenili su saradnju sa odeljenskim starešinom kao visokokvalitetnu, pokazalo je istraživanje. Zanimljivo je da su roditelji sa višim stepenom obrazovanja manje zadovoljni tom saradnjom od onih sa nižom stručnom spremom.
Oko 97 odsto anketiranih roditelja je navelo da roditeljski starešina uvažava njihove predloge, da poštuje roditelje (91,7 odsto) i da imaju iskrenu i otvorenu komunikaciju (97,8 odsto). Naveli su da im od oblika saradnje najviše odgovaraju razgovori putem telefona, SMS-a i imejla (68 odsto) i otvorena vrata (67,3 odsto). Zanimljivo je da saradnju koja podrazumeva veću uključenost porodice, a koja se retko organizuje, roditelji ocenjuju kao manje poželjnu.
Dragana Milovanović, savetnica ministra prosvete, najavila je da će saradnja roditelja i škole biti intenzivirana osnivanjem nezavisnih roditeljskih tela.
– Očekujemo da će otpori biti veliki, jer nismo navikli da neko učestvuje u našem radu. Promene u kvalitetu rada škole su vezane za promenu mentaliteta i roditelja i nastavnika. Spremni smo da čujemo i ono što nije lepo – navela je Milovanovićeva, podsećajući da je jedan od prioriteta aktuelnog rukovodstva Ministarstva prosvete suštinska participacija roditelja u radu obrazovnih ustanova.
Kakvog razrednog žele đaci?Učenicima je najvažnije da odeljenski starešina ume da im pomogne, da se spreman na kvalitetnu saradnju sa roditeljima, da ima razvijene veštine komunikacije, da je ljubazan, dobro raspoložen i ima dobru saradnju sa ostalim nastavnicima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.