Vođe pobune otišle u politiku, biznis ili anonimnost

Milivojević ističe da je ono što je povezivalo članove Otpora pre svega prijateljstvo, dok je represivni režim Slobodana Miloševića delovao kao „integrativni faktor“. Kada je režim srušen prestala je i potreba za takvom vrstom organizovanja, tako da su mnogi članovi Otpora nastavili da se bave svojim poslovima i posvetili se profesionalnim obavezama, navodi on.

– Neki od nas su pokušali da formiraju stranku, neki su se vratili svojim matičnim političkim partijama. Neki su se povukli iz javnog života jer su smatrali da je smenom režima njihov zadatak izvršen i mnogi od njih se danas uspešno bave svojim poslovima – kaže Milivojević.

Kao osnovnu posledicu delovanja Otpora, Milivojevićvidi promenljiv sistem vlasti, naglašavajući da se u Srbiji „više nikada neće dogoditi da je jedna stranka ili čovek uzurpiraju“. On dodaje i to da se ideja nenasilne borbe protiv represivnog režima, koja je bila svojstvena Otporu, proširila po čitavom svetu.

Stanko Lazendić, nekadašnji koordinator novosadske kancelarije Otpora, ostao je u politici, ali na lokalnom nivou, i posvetio se poslu. Kako kaže za Danas, radi u građevinskoj inspekciji Gradske uprave Novog Sada, a istovremeno je i član novosadskog odbora DS-a. Lazendića je Miloševićev režim gonio zbog navodnog atentata na Boška Peroševića, predsednika Izvršnog veća Vojvodine. Pravi ubica je tek naknadno otkriven i osuđen.

On smatra da su smena režima i raspisivanje izbora na svim nivoima kao primarni ciljevi Otpora ostvareni, ali ipak naglašava da „najveći i najizazovniji zadatak, a to je promena sistema, ni do danas nije u potpunosti ispunjen“.

– Nadam se da će svi zacrtani ciljevi Otpora biti ostvareni ako nastavimo da se približavamo EU – zaključuje Lazendić.

Od istaknutih članova Otpora politički su aktivni Jovan Ratković, Ivan Andrić, Nenad Konstantinović, Jagoda Jorga, Dejan Ranđić, Slobodan Homen, Srđa Popovići drugi.

Jovan Ratković, jedan od viđenijih aktivista ovog pokreta, bio je najpre šef Tima za medije, a zatim Tima za međunarodne odnose. Danas je savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića.

Ivan Andrićje bio funkcioner Građanskog saveza Srbije, a potom je prešao u LDP, gde je član Predsedništva i poslanik u Skupštini Srbije. Bio je kreativni direktor kampanja „Izađi da glasaš – Vreme je“ i „Gotov je!“.

Jagoda Jorga, pofesorka na Medicinskom fakultetu, narodna je poslanica DS-a. Kada je osnovana politička partija Otpor izabrana je za člana Predsedništva, gde je koordinisala izradu političkog programa stranke i vodila tim koji je izradio Strategiju zdravstva i socijalne politike. Bila je kandidat na listi Otpora za parlamentarne izbore 2003. Nakon što stranka nije prešla cenzus, ušla je u DS, gde vodi Resorni odbor za zdravstvo i član je Glavnog odbora DS-a.

Nenad Konstantinović, osnivači predsednik UO Otpora, danas je advokat u privatnoj advokatskoj kancelariji i poslanik DS-a u republičkom parlamentu.

Srđa Popovićje takođe u DS-u. Trenutno je savetnik potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj Božidara Đelića. Bio je i savetnik za ekologiju premijera Zorana Đinđića. Popovićje u junu 2005. objavio knjigu „Nenasilni Otpor u 50 tačaka“.

Slobodan Homen je državni sekretar u Ministarstvu pravde. Bavio se advokaturom od 1996. do 2007, najpre kao pripravnik, a potom i kao advokat.

Ivan Marovićživi u Americi, gde je nedavno završio postdiplomske studije. Najpoznatiji je kao autor video igre koja se bavi strategijama rušenja diktatorskih režima.

Milja Jovanović, Branko Ilići Vlada Pavlov povukli su se iz javnog života. Slobodan Đinovićbavi se informacionim tehnologijama, osnivačje i direktor kompanije Mediaworks.

Početak kraja Otpora bio je, ironično, 5. oktobar 2000. godine, dan promene zbog kojeg je ovaj pokret i nastao i dan njegovog vrhunca. Zvanični kraj je ipak usledio tri godine kasnije, kada je grupa njegovih istaknutih članova odlučila da registruje Otpor kao političku partiju. Na parlamentarnim izborima decembra 2003. nastupio je samostalno i osvojio oko 60.000 glasova. Nosilac liste je bio ugledni profesor FPN-a Čedomir Čupić. Septembra naredne godine Otpor se zvanično „utopio“ u Demokratsku stranku. Ipak, lokalni aktivisti ostali su verni starom imenu, tako da su „otpori“ još neko vreme postojali u Subotici i Požarevcu.

Izložba u Skupštini grada

Grupa beogradskih studenata osnovala je pre deset godina organizaciju Otpor, koja se nenasilnim metodima borila protiv vlasti Slobodana Miloševića. Od prvobitno malog, pre svega studentskog pokreta, Otpor je vremenom prerastao u globalni fenomen i primer nenasilne borbe protiv represivnih režima. Pripadnici Otpora organizovali su do pada Miloševićevog režima 2000. brojne protestne akcije zbog čega su neki od njih bili i hapšeni, a sama organizacija umalo je bila proglašena terorističkom. Akcije Otpora podržavali su u to vreme opozicioni lideri, umetnici, sportisti i druge javne ličnosti. Povodom 10. godišnjice osnivanja Otpora, u Skupštini grada Beograda u petak 14. novembra, biće otvorena izložba fotografija plakata, letaka i drugog propagandnog materijala s kraja prošlog veka.