Foto: Screenshot vajber grupe "Uživo sa subotičkih ulica"Događaj koji se odigrao prošle nedelje u Subotici, kada je baka na lancu šetala svog unuka u centru grada, uzbunila je subotičku javnost pa su društvene mreže bile pune osuda ovog incidenta, a pojedini građani su slučaj prijavljivali i policiji.
Pojedini lokalni mediji tada su naveli da je u pitanju bila baka iz Budimpešte, iz Mađarske, koja je došla u Suboticu na održavanje Interetno festivala i da je u pitanju bila samo „igra“, što je potvrdila i majka dečaka.
U subotičkoj policiji je rečeno za Danas da je nekoliko građana zvalo da prijavi ovaj slučaj, te da je policija izašla na lice mesta i ustanovila da je ipak u pitanju bila „igra“ između bake i unuka.
Knežević: „Dete se ne stavlja u poziciju psa na lancu“
Međutim, da li se i na koji način koriste povoci ili pojasevi za prohodavanje i kakve to posledice može da ostavi na dete koje je vezano, za Danas objašnjava psihološkinja Psihološkog centra „Proaktiva“ iz Subotice Jasmina Knežević.
„Baka je trebala drugačije da se postavi, da zauzme stav, da postavi granicu i da jasno pošalje poruku detetu da ono mora sebe da ceni, da poštuje, da voli, a to neće raditi ako se dete stavi u poziciju psa i ako se vodi na lancu“, upozorava Knežević.
Prema njenim rečima, dete se kroz igru razvija i uči, a svaka igra mora da ima i neke svoje osnovne vaspitne poruke.
„Baka je trebala jasno da kaže unuku da ovo nije dobra igra i da se deca ne vode na povocu, nego se tako vode životinje. Granice su jako važne, one su najveća mudrost u vaspitanju. Jer usmeravate dete šta je dobro i šta nije dobro. Imaćete onda dete koje je imalo u svom iskustvu zabrane, restrikcije, osujećenja, usmerenja. Ako to nemamo, onda imate decu koja su mekana i razmažena i koja će na prve zabrane ili osujećenja odreagovati jako burno“, objašnjava.
Podseća da je pogotovo ovaj primer koji je bio u Subotici sa bakom koja je šetala unuka na lancu oko vrata zapravo povređivanje detetove ličnost, čime se posramljuje.
„To je prosto situacija koja narušava dostojanstvo deteta. Od malih nogu moramo da poštujemo dostojanstvo deteta, da voli sebe, da govori sebi dobre reči, da se ponaša na adekvatan način uvažavajući i sebe i druge“, ocenjuje Knežević.
Kao dobar primer, navela je da je dobro da postoji svest kod građana i potreba za reagovanjem, ali i upozorila da se javni prostor često koristi na neadekvatan način i da ljudi tu izgube svoju granicu.
„Prvo svako treba da sredi situaciju u svom dvorištu, u svojoj porodici, u svom roditeljstvu, kod sebe, pa tek onda da komentariše druge“, što se pokazuje i kroz praksu, „da najviše izgube meru osobe koje i same imaju problem sa roditeljstvom“.
Debate u stručnim krugovima o povocu za prohodavanje
Prema rečima Jasmine Knežević, i sama je pre nekoliko godina u Americi prvi put videla da su dve mame vodile malu decu na povocu, i kako kaže, bila je šokirana i vrlo iznenađena.
„Ja nisam za to. Smatram da psihološki ima mnogo više štete nego koristi. Kada mi držimo dete na povocu, mi negde štetimo detetu i njegovoj ličnosti. Čak i ako je igra u pitanju, jer mala deca treba da upoznaju svet, treba da budu radoznala i da je razvijaju, da eksperimentišu, da budu što više motorički spretna“, poručuje ova psihološkinja.
Dodaje da je bilo dosta debate u stručnim krugovima oko toga, da li je to opravdano sa psihološke strane i da li ćemo zaista gledati samo tu praktičnu stranu upotrebe povoca za decu.
„Roditelji time hoće da se osećaju sigurniji, da njihovo dete bude sigurno, da zaštite dete od nekog mogućeg pada, a ukoliko je dete već stabilno pri hodanju, takođe se koristi taj povodac i to kod dece koja su impulsivna, ne slušaju, i imaju neke reakcije koje su nepredvidive“, kaže Knežević.
Međutim, podseća da se čak i u vrtićima preporučuje da deca prilikom prohodavanja imaju male prepreke, da već u startu imaju neke male izazove da bi prosto kasnije bila stabilnija pri hodanju.
„Ako mi vežemo dete, ono se oseća teskobno, jer mi kočimo osnovnu dečiju potrebu za slobodom i za istraživanjem“, smatra Knežević.
Kada je opravdano koristiti povodac za decu?
Ako je dilema da li je taj povodac opravdan vaspitno ili ne, prema njenim navodima, samo zaista u nekim izuzetnim situacijama.
„Ako je dete nestabilno pri hodanju i ako postoji opasnost od neke velike gužve, da će ga srušiti drugi ljudi, da je u pitanju blizina nekog ozbiljnog saobraćaja, da će da istrči na put. Ili ako je u pitanju roditelj koji ima neke poteškoće sa hodanjem pa procenjuje da će ugroziti dete ako ga drži za ruku ili ga nosi u naručju“, ocenjuje Knežević.
Navodi da su gore navedeni primeri možda neke situacije praktičnog karaktera, koje bi svakako prethodno trebalo prvo artikulisati prema detetu pa tek onda primeniti.
Sloboda je, prema njenom mišljenju, jedna od najznačajnijih psiholoških potreba, zaključuje Knežević.
Mama: „Ljudi su me čudno gledali u parku, pa sam odustala od povoca“
Jedna od sagovornica, koja je želela da ostane anonimna, kaže za Danas da je pre 10. godina i sama kupila povodac za prohodavanje i koristila ga na svom detetu šetajući sa njim u nekom od beogradskih parkova.
„Bila sam sigurnija kada je moje dete prohodavalo, međutim, ljudi su me jako čudno gledali u parku, pa sam i sama odustala od ove metode“, navodi ova sugrađanka.
Dodaje da je u to vreme povodac za prohodovanje bio prilično skup i da je tada zaisa gledala samo praktičnu stranu, ali je brzo uvidela da to možda nije najbolji način da zaštiti svoje dete.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
