Vodosnabdevanje Brodareva je bio moj najveći motiv

l Kada bi sumirali rezultate u protekle tri i po godine vašeg mandata, šta smatrate najvećim uspehom?

-Svakako bih kao najvredniju investiciju i to u poslednjih možda i 20 godina istakao trajno rešavanje vodosnabdevanja Brodareva, naselja sa 12.000 stanovnika koji nisu imali vodu godinama. Uloženo je oko 75 miliona dinara, uključujući i Fabriku vode koja nije spominjana u prvim projektima. Pokazalo se da je to pravo rešenje u svakom smislu. Projekat vodosnabdevanja Brodareva bio je motiv da prihvatim kandidaturu za predsednika opštine jer se sa ove pozicije može garantovati realizacija takve kapitalne investicije. Pre toga, sa pozicije direktora JKP „Lim“ imao sam priliku da se upoznam sa problemom i nisam mogao da shvatim da u jednom takvom mestu nema vode i to je, da tako kažem, bila neka moja misija, da rešim taj problem. Drago mi je da su to razumeli koalicioni partneri. Drago mi je i da smo imali razumevanje države jer ovaj problem nikada pre mene nije bio prezentiran na višem nivou, odnosno Direkciji za vode Srbije koja se odmah posle podnošenja zahteva za finansiranje projektne dokumentacije uključila u finansiranju projekta sa 27 miliona dinara. Ovaj objekat je rađen po svim standardima, jedan je od retkih komunalnih objekata sa kompletnom dokumentacijom, a u Fabriku vode će biti ugrađen savremeni kompjuterski sistem za kontrolu vode, prečišćavanje i doziranje hlora.

l Rezultati u malinarstvu doprineli su da se u medijima priča o „fenomenu“ prijepoljske opštine. Da li ste očekivali takav „bum“ koji je pokrenuo građane iz višegodišnje apatije u koju su zapali posle gašenja velikih privrednih kapaciteta?

– Poljoprivreda pruža velike mogućnosti i posle razgovora i seminara na kojima sam bio, smatrao sam da je prerada voća, iako niskoakumulativna grana, šansa Prijepolja jer može da zaposli veliki broj ljudi. Još na početku mandata zauzeli smo strateški stav da je u toj oblasti naša šansa, što se vidi i po budžetu za 2013. godinu, jer smo za poljoprivredu opredelili tada 40 miliona dinara. Namera je bila da stimulišemo stočarstvo, da dođemo do veće količine mleka, kako bi stvorili prostor za otvaranje mini mlekara. Druga ideja je bila razvoj voćarstva i prerade voća, pa je usledio i prvi javni poziv za dodelu sredstava onima koji žele da se bave uzgojem voća i povrća i po tome smo bili jedinstveni u regionu. Bio sam inicijator da četiri opštine potpišu Memorandum za podsticaj prerade voća i povrća i finalne proizvodnje. Da je ta ideja bila dobra govori i činjenica da je iz nje Regionalna razvojna agencija „brendirala“ projekat „planinski doručak“ i proizvođači iz ove četiri susedne opštine ušli su u taj projekat i plasirali svoje originalne proizvode. Proizvodnja i prerada voća jeste izlaz iz nezaposlenosti. Povratak poljoprivredi je novi početak za Prijepolje, za posrnulu i apatičnu privredu. Žao mi je što više nismo uspeli sa stočnim fondom ali ni jedna firma u državi nije mogla da nam garantuje da će isporučiti grla sa traženim kvalitetom i zakon je tu bio sasvim jasan. Tu je stala priča o unapređenju stočarstva ali nikako ne znači da treba odustati jer mislim da su tu potencijali ove sredine izvanredni. Maline su, pak, bile pun pogodak. Stručne analize su pokazale da su mogućnosti neverovatne i mi smo kao opština odlučili da stimulišemo sve koji žele da se bave malinarstvom. Kao lokalna samouprava uradili smo Strategiju za razvoj malinarstva, bavimo se infrastrukturom tamo gde su najveći zasadi i naš je cilj da svi putevi do malinjaka budu dobri, da se obezbedi komunikacija sa stovarištima.

l Jedna od vaših stalnih inicijativa vezana je za neophodnost uključivanja u projekte koji stimulišu energetsku efikasnost i prelazak opštine na jeftiniji način grejanja. Da li se dovoljno učinilo?

– Prijepolje je među opštinama koje su prepoznate kao bogate biomasom koju mogu koristiti za svoje potrebe što bi doprinelo ogromnoj energetskoj uštedi, što bi značilo prelazak na obnovljive izvore energije koje bi koristili za grejanje grada. To bi moglo da se realizuje do 2020. godine. Mi smo u programu Ministarstva za energetiku koje nam je ponudilo da uđemo u programe koje finansira ovo ministarstvo i Vlada Nemačke i time bi rekonstruisali ceo toplovodni sistem, što znači da bi umesto pet kotlarnica imali samo dve. Neophodno je zameniti i postojeći sistem ulične rasvete. Reč je o velikim finansijskim efektima i uštedama u budžetu oko 70 miliona dinara na godišnjem nivou.

l Više puta ste isticali da se ponosite što ste uveli red u budžet, da se planski troše sredstva. Na šta ste mislili konkretno?

– Mi smo 2013. godine uveli „građanski budžet“, odnosno uveli finansijska pravila i time je počela i reorganizacija sistema finansija. Kada je država donela zakonske okvire za planski budžet, već smo bili na dobrom putu i to je konačno dalo rezultate, a cilj je bio kontrola trošenja sredstva i obezbeđivanje novca samo onim korisnicima koji imaju projekte. Lično mi je bilo stalo da uvedem red, da trošimo po planu. Za 2016. godinu smo pripremili budžet koji zahteva strogo planiranje, namensko trošenje bez mogućnosti preusmeravanja sredstava. Upravo to uvođenje budžetskog reda na kome sam insistirao rezultiralo je da u opštini Prijepolje pare ne odlaze na neplanske troškove jer je uvedena stroga kontrola. Ponosan sam što smo trošili racionalno, nismo se zaduživali, izmirivali smo sve obaveze redovno, za sve investicije imamo izdvojena namenska sredstva. Nismo ulazili u rizike i to se pokazalo kao finansijski opravdano u vremenu krize.

l Strana ulaganja u privredu su izostala. Da li je dovoljno ulagano u kapitalne investicije ili se „igralo na sitno“?

– Vodovod u Brodarevu, most u Ivanju, ulična rasveta, rekonstrukcija vodovodne mreže, ulica, stadiona, sve su to kapitalne investicije za ovu opštinu. To je možda i prvi put da je uloženo u ovakve objekte, da se ovako investiralo u jednom mandatu predsednika opštine, odnosno jedne vlasti i to za tri i po godine.

l Šta vam je bilo najteže tokom te tri i po godine mandata?

– Ovo je zaista odgovorna funkcija i još je komplikovanije kada je opština ovako nerazvijena, sa uništenim velikim privrednim kapacitetima, armijom nezaposlenih i sve oči su uprte u predsednika opštine iako su nadležnosti ograničene. Teško mi je bilo susretati se sa ljudima koji mnogo očekuju. Nije jednostavno ni politički balansirati kad vlast čini više koalicionih partnera, ponekad sa dijametralno različitim stavovima. Zadovoljan sam što nisam odbacio neke svoje principe, što sam bio uporan da uvedem red u finansije i da realizujemo investicije u spomenute objekte. Mora se na ovom mestu biti uporan, odlučan i strpljiv, posebno što ne mogu izostati kompromisi jer je nemoguće u ovakvom ukupnom okruženju očekivati idealno. Ponosan sam i što je u Prijepolju ipak smanjen broj nezaposlenih, a povećan je broj zaposlenih.

„Prevent“ odustao od „Livnice“

l Šta smatrate neuspehom?

– Žao mi je što nismo uspeli da realizujemo veliku priču o stranim investitorima koji bi sredstva uložili u otvaranje novih privrednih pogona. Ali naše mogućnosti kao lokalne samouprave su veoma ograničene, mnogo toga zavisi od opredeljenja države. Još se nadam da će „Livnica“ imati priču sa srećnim krajem, ali „Prevent“ je, uprkos mojim i zalaganjima opštinskog rukovodstva, na žalost, sve dalje od te priče, iako je bila reč o ozbiljno zainteresovanom partneru, spremnom da investira i zaposli čak 500 radnika.