VOICE: Budžetske rezerve – zlatna koka za trošenje novca građana bez ikakve kontrole

Toliki iznos je, na primer, država isplatila za subvencije za investicione projekte u 2016. i 2017. godini.

Apsolutni rekorder po takvim primanjima je Grad Beograd koji je dobio 13,49 odsto odsto ovih sredstava, pokazala je analiza svih odluka Vlade Srbije u prethodne četiri godine koju je uradio VOICE (www.voice.org.rs).

Analiza je otkrila da su se u tom periodu, pod izgovorom „smanjenog obima prihoda“, milijarde dinara slile u budžete opština i gradova u kojima je na vlasti Srpska napredna stranka.

Na listi deset gradova koji su najviše prihodovali usled navodne nesposobnosti onih koji ih vode da obezbede stabilnost lokalnih budžeta, pored Beograda su i Kragujevac, Niš, Novi Sad, Leskovac, Zaječar, Jagodina, Novi Pazar, Vranje i Čačak.

Odlukama Vlade Srbije, Grad Beograd je od 2016. do kraja 2019. godine dobio iz budžetske rezerve 2.071.577.000 dinara, što je 17.456.745 evra.

Među opštinama, po istraživanju VOICE-a, na prvom mestu po izdvajanjima u prethodne četiri godine jeste Priboj, koji je prihodovao iz budžeta ukupno 300.000.000 dinara, što je 2.476.114 evra.

Danijel Dašić, programski savetnik u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju, koja se bavi pitanjima decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, a čini je 13 organizacija, rekao je za VOICE da vlast u Srbiji već duži niz godina radi na intenzivnoj centralizaciji.

Centralizacija kao rezultat takve političke strategije, rekao je on, a bez uporišta u realnim ekonomskim i pravnim teorijama održivog razvoja, dovodi to toga da su budžeti velikog broja gradova i opština potpuno neodrživi.

Po njegovim rečima, podaci Fiskalnog saveta iz 2017. godine pokazuju da baš ta četiri najveća grada, zajedno sa svojim preduzećima, imaju dug od gotovo milijardu evra, a uz to kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu od preko 300 miliona evra.

Dašić je dodao da vanredni transferi lokalnim samoupravama iz republičke budžetske rezerve već godinama predstavljaju „zlatnu rezervu“ za pokrivanje različitih političkih interesa vladajuće strukture, uprkos tome što po zakonu postoji sistem kroz koji svi gradovi i opštine dobijaju sredstva koja su im opredeljena planom i budžetom.

„Zašto postoji paralelan i netransparentan način kroz koji se novac iz centralnog budžeta stavlja na raspolaganje odredjenim privilegovanim lokalnim samoupravama, nikada nije objašnjeno… koji su to kriterijumi, koje su to namene korišćenja, ostaje tajna“, rekao je Dašić za VOICE.

Naveo je da nije sporna sama odluka Vlade da se lokalnim samoupravama finansijski pomogne i osim redovnih transfera, utvrdjenih zakonom i budžetom.

„Sporno je to što se taj transfer odvija bez utvrdjenih i jasnih kriterijuma o tome kako se vrši selekcija lokalnih samouprava koje primaju te transfere, kao i to da se sam proces odvija bez ikakve kontrole, što otvara prostor za razne zloupotrebe“, rekao je Dašić.

Ocenio je da je korišćenje sredstava iz budžetske rezerve zapravo trošenje novca gradjana „bez ikakve kontrole i logike“.

Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca – jednog od retkih gradova koji po ovom osnovu nije dobio ništa iz budžetskih rezervi u prethodne četiri godine, ali i jedna od malobrojnih lokalnih samouprava u kojoj SNS nije na vlasti, nazvao je gradove koji prednjače na listi „gubitnicima loše politike Vlade“.

„Vlada im je, kao i svim drugim lokalnim samoupravama, oduzela ukupno 120 miliona evra godišnje, a vraća im oko 30 miliona, bez ikakvih pravila i kriterijuma, protivno Zakonu o budžetskom sistemu“, rekao je Zelenović za VOICE.

Ukazao je da Vlada Srbije pravi razliku kada su u pitanju opozicioni gradovi i da prema njima ima, kako je rekao, maćehinski odnos, iznoseći podatak da Vlada Srbije duguje Šapcu 30 miliona evra.

„Od 2014. godine, kada sam ja postao gradonačelnik, Šabac nije dobio ni dinar iz republičkog budžeta na ime namenskih transfera, a na ime nenamenskih transfera, dakle onoga što pripada svakoj lokalnoj samoupravi prema Zakonu o finansiranju lokalnih saomouprava Šapcu bi pripadalo 6,5 miliona evra godišnje“, dodao je Zelenović.

VOICE navodi da mesto na listi razvijenosti jedinica lokalne samouprave sigurno nije bio uslov da neka lokalna samouprava dobije sredstva.

Iako je po Zakonu o regionalnom razvoju utvrdjeno da tu listu, na predlog ministarstva nadležnog za regionalni razvoj, Vlada Srbije ima obavezu da usvoji najkasnije do 31. oktobra tekuće godine, taj dokument je poslednji put usvojen 2014. godine, piše VOICE.

Tako se Beograd koji je dobio najviše para iz budžetskih rezervi u prethodne četiri godine, ubraja medju najrazvijenije jedinice lokalne samouprave, a isto važi i za Kragujevac, Niš, Novi Sad i Čačak.

VOICE je pitanja o izdvajanju iz budžetskih rezervi za gradove i opštine, kao i o listi razvijenosti regiona i opština, uputio Ministarstvu za lokalnu samupravu, Ministarstvu finansija, Vladi Srbije, gradu Beogradu, ali su te institucije ignorisale upite.