VOICE: Deponija u Staroj Pazovi ekološka crna tačka pored autoputa

„To je samo jedan u nizu pokazatelja da, i pored brojnih – što nacionalnih, što regionalnih i lokalnih programa i strategija o upravljanju otpadom donetih u ovom veku, situacija u Srbiji izgleda beznadežno“, navodi VOICE (voice.org.rs).

U članku se navodi da je u 2020. godini svega 19 odsto komunalnog otpada odloženo na regionalne sanitarne deponije, dok je sve ostalo završilo na nesanitarnim i divljim deponijama.

„Nesanitarna a opštinska deponija jeste i ona u Staroj Pazovi, čija je problematičnost jedna od najvidljivijih u Srbiji… Nisu retke situacije i kada gori, a autoput pokriju oblaci dima koji ne samo da šire smrad, nego i ugrožavaju saobraćaj na tom veoma frekventnom putnom pravcu“, piše VOICE.

U toj opštini komunalni otpad proizvodi oko 65.000 ljudi plus četiri industrijske zone, a JKP Čistoća sav taj otpad, bez primarne separacije, odlaže na pomenutu centralnu deponiju „Rupov salaš“, koja nikada nije dobila upotrebnu dozvolu.

Deponija je izgrađena krajem osamdesetih godina prošlog veka, uz planirano korišćenje od 10 godina. Staropazovačka deponija 15 godina kanije tinja i dalje, svakodnevno.

Ni požari velikih razmera nisu retki. Samo u poslednje četiri godine bilo ih je pet. Uz to, teren na kome je deponija locirana odlikuje se dobrom propustljivošću vode. Ni dan-danas na deponiji ne postoji nikakav sistem zaštite životne sredine od zagađenja.

Kao izvori rizika na deponiji, u programu poslovanja JKP Čistoća se navode oslobađanje deponijskog gasa, kontaminacija podzemnih voda procednim vodama iz tela deponije, širenje neprijatnih mirisa, umnožavanje štetočina, pre svega glodara i ptica, i raznošenje lakog otpada usled jakog vetra.

„Otpad se odlaže bez prethodne obrade, nisu instalirani degazatori za otplinjavanje, otpad nije izolovan od prodiranja atmosferske vode, veći deo otpada se ne prekriva inertnim materijalom“, piše u programu.