Foto: Logo Institut Jaroslav ČerniPredsednica nevladine organizacije za zaštitu životne sredine OSNA Vesna Jakovljević izjavila je da se privatizacijom Instituta „Jaroslav Černi“ interes kapitala i profita stavlja ispred odgovornog upravljanja javnim dobrima i upozorila da to može biti „pogubno po život i imovinu građana“.
„Umesto da, poučena negativnim iskustvom susednih država u regionu poput Hrvatske i Mađarske koje su otkupile ponovo svoja vodoprivredna preduzeća uvidevši da su napravili kardinalnu grešku njihovom privatizacijom, obustavi ovaj proces u našoj državi, lošom politikom vode nas u opasnosti koje mogu biti pogubne po živote i imovinu građana, prevashodno zbog opasnosti od poplava i gubitka hidroloških rezervoara pitke vode“, kazala je Vesna Jakovljević za VOICE.
Ona je ocenila da je ta privatizacija „dodatno indikativna“ jer je Institut „Jaroslav Černi“ angažovan i u jednom od najspornijih vladinih projekata.
„Jedan od kontroverznih projekata Vlade Srbije jeste Projekat ‘Jadar’ kojim kompanija Rio Sava planira da eksploatiše rudu na hidrološki bogatom aluvionu Drine. Upravo ‘Jaroslav Černi’ je subjekat koji će biti zadužen za vršenje monitoringa površinskih i podzemnih voda kao i za izradu hidroloških studija potrebnih da bi kompanija Rio Sava dobila upotrebnu dozvolu za eksploataciju“, navela je Vesna Jakovljević.
Podsetila je da Institut „Jaroslav Černi“ važi za prestižnu naučnu ustanovu u kojoj radi 17 doktora nauka, 13 magistara i još 136 fakultetski obrazovanih stručnjaka.
„Time je od svoga nastanka predstavljao garanciju odgovornog i nezavisnog upravljanja vodnim resursima Srbije. Upravo njegova privatizacija govori nam da je vlada svesna opasnosti i štetnosti planiranih infrastrukturnih projekata nad vodnim dobrima koja su interes svih građana i njihovo neotuđivo dobro“, kazala je Vesna Jakovljević.
Ministarstvo privrede oglasilo je 1. oktobra privatizaciju Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, a početna cena dela koji se nudi na prodaju je oko 2,58 miliona evra.
Predmet prodaje je paket od 924.900 akcija u vlasništvu Republike Srbije, što predstavlja nešto više od 92 odsto ukupnog kapitala Instituta.
Preostali deo kapitala, 80.400 akcija, nalazi se u vlasništvu građana, odnosno akcionara.
U javnom pozivu se navodi da pravo na učešće u postupku imaju i domaće i strane firme, ali samo one koje su u poslednje tri godine, zaključno sa 2020. „u svakoj ostvarile poslovni prihod od najmanje 30 miliona evra“.
VOICE navodi da je izostalo objašnjenje zašto država prodaje instituciju koja ima strateški značaj za vodoprivredu u regionu, posebno imajući u vidu da svaku godinu „Jaroslav Černi“ prihoduje milionske sume i da posluje u dobitku.
„Upravo to je razlog što mnogi veruju da se iza privatizacije ‘Černija’ krije ambicija vlasti da i stručno mišljenje stavi u službu vlasti i investotora“, piše VOICE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
