Vojkan Krstić zbrinuo beskućnika kome je odbijeno lečenje jer nema dokumenta

„Razumeo sam razloge koji su otežavali proces Džipijevog prijema u neku od zdravstvenih ustanova. Država je uspostavila sistem koji je jednak za sve i u ovom slučaju pokazala razumevanje i izašla maksimalno u susret u pogledu ubrzanja procedura za dobijanje državljanstva“, istakao je Krstić napominjući istovremeno da su lekari i svo medicinsko osoblje Kliničkog centra Srbije pokazali maksimalnu humanost i razumevanje što nije bio slučaj sa pojedinim privatnim klinikama.

„Budući na kompletnu situaciju i administrativne probleme, odlučio sam da o svom trošku pomognem Radenku angažujući privatnu bolnicu, koja je bila voljna da uradi osnovne analize i zakaže operaciju, ali su nakon sagledavanja složenosti problema, odlučili da odustanu od dalje saradnje iako sam ugovorom o donaciji hteo da se obavežem da ću snositi sve finansijske troškove i nakon operativnog zahvata i time osiguram da sama bolnica ni u čemu neće biti oštećena. Objašnjenje za odbijanje nisam dobio od doktora ili vlasnika klinike, već od njihovog advokata, što je skandalozno! Ponajviše sam gnevan zbog odugovlačenja, jer u njegovom zdravstvenom stanju, svaki minut je važan“, rekao je Krstić i ponovio da nema želju za medijskim eksponiranjem, već kao čovek ima potrebu da skrene pažnju javnosti „ da svako od nas sutra može biti Džipi“.

„Ovog sjajnog čoveka ceo Kumodraž poznaje. Kada sam pre par godina i sam imao zdravstvenih problema, Džipi mi je svaki dan dolazio u posetu u bolnici na drugom kraju grada i to peške“, prisetio se Krstić i ponovio da će učiniti sve što je u njegovoj mogućnosti da se bolesnom čoveku pomogne.

Podsetimo, Radenko Lazović (1964) rodom iz Kozlića, je beskućnik, po nacionalnosti čovek, prema dokumentima iz 1980. godine Jugosloven, a danas živo biće koje za administraciju nažalost ne postoji.

Zbog nepostojanja ličnih dokumenata nije bio u mogućnosti da dobije adekvatnu medicinsku terapiju, već kada se progresivni kancer toliko raširio da mu je izazvao akutno gušenje. Iako je ekipa Kliničkog centra Srbije učinila sve da u kratkom roku zbrine pacijenta, ne osvrćući se ni na šta osim na Hipokratovu zakletvu, administracija se još jednom našla kao prepreka da se sirotom čoveku daljim lečenjem spase život.