Vojna neutralnost Srbije ne postoji

Iako su Danasovi sagovornici ovu posetu i pogotovo Mojsilovićevu izjavu o „podršci ruske vojske za izazove na Kosovu i Metohiji“ okarakterisali kao diplomatski neopreznu, generalna ocena je da novo zaoštravanje odnosa Rusije i Zapada neće preterano ugroziti poziciju vojno neutralnu poziciju Srbije.

Za Zorana Dragišića, profesora Fakulteta bezbednosti i narodnog poslanika na listi vladajuće koalicije, vojna neutralnost Srbije je zbog svoje specifičnosti otporna na narušavanje odnose Rusije i Zapada.

– Naša vojna neutralnost je novum u istoriji međunarodnih odnosa, pošto se ona iscrpljuje u našoj odluci da ne pristupamo NATO savezu. Mi sa NATO-om imamo odličnu saradnju, vrlo smo aktivni u mirovnim misijama UN-a i EU, ali imamo i vrlo dobru bilateralnu saradnju sa Rusijom. Niko našu neutralnost nije priznao, pa ne može ni da je povuče, kaže Dragišić.

On je priznao da percepcija bliskosti Rusije i Srbije može da predstavlja poteškoće u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, u prvom redu od strane zemalja koji Rusiju vide kao bezbednosnu pretnju. Međutim, kako dodaje Dragišić, Srbija je suverena zemlja koja sama donosi odluke.

– Za nas je najvažnije da ne budemo uvučeni u sukob Rusije i Zapada. Ne želimo da Balkan bude jedna od karata u tom špilu zajedno sa Krimom, Donbasom i drugim temama. Najbolje po nas je da se držimo podalje, ističe Dragišić.

Prema mišljenju Nikole Lunića, izvršnog direktora Saveta za strateške politike, srpski koncept vojne neutralnosti neće biti ugrožen u novonastalim geopolitičkim okolnostima iz prostog razloga što taj koncept u praksi i usvojenim strateškim dokumentima – ne postoji.

– Vojnu neutralnost jedne zemlje sprovodi Vlada svojom spoljnom politikom i stvaranjem pouzdanih savezništava, a mi sasvim sigurno nemamo spoljnu politiku koja bi to bila sposobna generisati. Paradoks je da nemamo čak ni Spoljnopolitičku strategiju, ali imamo nacrt Strategije odbrane u kojoj jasno ističemo da je naše opredeljenje saradnja sa ODKB, a interes saradnja sa NATO. U tom kontekstu stvarno ne možemo pričati o održivosti vojne neutralnosti, a samim tim moguće je u doglednoj budućnosti da snosimo posledice pogrešne vizije razvoja geostrateške situacije u svetu, naglašava Lunić.

Upitan o izjavi generala Mojsilovića o podršci ruske vojske za izazove na Kosovu Lunić ističe da bi načelnik Generalštaba trebao da u svakoj situaciji promoviše integritet oficira, a ne da svojim izjavama pokušava biti politički koristan i pragmatički lukrativan.

– Izjava o podršci ruske vojske za izazove na KiM može imati veoma velike posledice po naciju. Naime, takva izjava se analizira u političkom kontekstu ukoliko je saopšti neki od ministara, ali ako se radi o načelniku Generalštaba, onda se izjava može posmatrati samo u vojnom smislu. A to je u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi, veoma opasno. Mislim da ultimativno moramo slediti nacionalni interes Republike Srbije, a ne neke treće zemlje, kaže Lunić.

Vlade Radulović, vojno-politički analitičar ističe za Danas da poseta srpskog vojnog vrha Moskvi u trenutku novog zatezanja odnosa Rusije i Zapada ne može da zakomplikuje međunarodnu poziciju Srbije više nego što to čini nabavka ruskog naoružanja.

– Stiče se utisak da je ukidanje Sporazuma o ograničenju nuklearnog oružja srednjeg dometa jedan perfidan manevar usmeren protiv Pekinga, pošto već postoje najave da će SAD postavljati naoružanje u Azijsko-pacifičkom regionu. U tom kontekstu, uloga Srbije je neznatna, navodi Radulović.

S druge strane, Radulović mnogo veću težinu stavlja na izjavu generala Mojsilovića karakterišući je kao neopreznu.

– Nije dobro izjavljivati tako nešto u trenutku u kojem sve više ljudi na Zapadu glasno iznosi zabrinutost zbog vojno-tehničke saradnje Srbije i Rusije. U tom kontekstu ova izjava može da se čita kao prst u oko Zapadu. Mi smo već znali da imamo podršku Rusije za Kosovo, tako da ova izjava donosi mnogo više štete nego koristi, zaključuje Radulović.