Pre dve nedelje Juval Diskin, nedavno penzionisani šef izraelske bezbednosne agencije, verbalno je napao premijera Benjamina Netanjahua i njegovog ministra odbrane Ehuda Baraka dovodeći u pitanje njihove procene o iranskim nuklearnim pretnjama i optužujući ih da donose odluke na „osnovu osećanja“.
Situacija se naglo promenila, pa je javnost ovih dana imala prilike da vidi Netanjahua rame uz rame sa Šaulom Mofazom, bivšim ministrom vojnim i šefom generalštaba, sada liderom vodeće opozicione centrističke partije Kadima, pozdravljajući njegov ulazak u koalicionu vladu. Bio je to, kažu stručnjaci, svojevrstan odgovor premijera izraelskoj javnosti generalno protivnoj prema opciji napada na iranska nuklearna postrojenja.
Iako Netanjahu i Barak dele agresivan stav prema Iranu, Mofaz važi za umereniji glas koji se protivi svakoj vojnoj opciji. Pošto je postao šef opozicione partije u martu dao je intervjuu kada je rekao da bi napad na Iran bio „katastrofa“ te da bi doneo „ograničene rezultate“. Mofaz, inače rođeni Iranac, tom prilikom je takođe rekao kako smatra da najveća pretnja Izraelu nije nuklearni Iran. Ovih dana je odgovarajući na pitanje novinara kako ocenjuje različite stavove u vrhu vlade Izraela prema Iranu odgovorio da su njihove rasprave ozbiljne ali i odgovorne.
Mnogi političari i analitičari slažu se da nova koaliciona vlada nedvosmisleno signalizira promene u izraelskoj politici prema Iranu. Jizrael Kac, ministar saobraćaja, u izjavi za izraelski radio ističe: „Da sam ja predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad, bio bih veoma zabrinut jer će Izrael od sada biti ujedinjen, sposobniji da zaplaši i ako treba da deluje“. Ajob Kara, iz Likud partije, smatra da je jaka vlada neophodna za postizanje dogovora sa Iranom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
