Vojni analitičari za Danas o posledicama i daljem toku sukoba u Ukrajini: Kad se uđe u rat, teško ga je završiti

Posle početnog straha da će Rusija uspeti da brzo okonča invaziju susedne države, došlo se do tačke u kojoj predsednik SAD DŽo Bajden i lideri ističu da su spremni na to da se ovaj sukob neće brzo okončati.

Na pitanje kako ovaj rat može da se dalje odvija, vojni analitičar Aleksandar Radić ukratko odgovara „krvavo“.

– Ušlo se u rat i sad ga je jako teško završiti. Samo idealista može da misli da ovaj rat može da se kontroliše. Pokrenute su stotine hiljada ljudi, Rusija je angažovala najveći deo svojih operativnih snaga. Međutim, Ruska vojska se iscrpljuje s ovim. Oni su poslali jako mnogo profesionalaca. Odmah su na Kijev poslate jedinice koje su iz udaljenih krajeva – pojašnjava Radić za Danas.

Napominje da su Rusi na ratište poslali vojnike koji nisu prošli kompletnu obuku, a to su formalno-pravno rešili tako što su sa njima potpisani ugovori.

– Putin je u svom legendarnom istorijskom obraćanju u noći ulaska u rat rekao da je cilj na prvom mestu nije da se okupira Ukrajina, a onda je upotrebio izraze denacifikacija i demilitarizacija. To može da bude poprilično kontradiktorno. Jer, u vojnom promišljanju situacije vi prvo porazite protivnika pa diktirate uslove. Bezuslovna kapitulacija je preduslov da biste ostvarili denacifikaciju i demilitarizaciju onako kako to stečemo utisak da misli Moskva. Ne može drugačije. Rusi nisu za mesec i nešto rata uspeli da zauzmu neka mesta za koja se tradicionalno smatralo da su pod ruskim uticajem. Sad je potrebno izracionalizovati tu situaciju, jer, ako se pogledaju realne mape koje prikazuju situaciju, ruske trupe su napredovale duž komunikacijskih pravaca, i uglavnom kontrolišu vatrenu moć ono što se nalaze levo i desno u brisanom dometu od svog obruča. To ostavlja Ukrajincima jako mnogo mogućnosti za zalaženje iza njihovih snaga, napade na kolone za snabdevanje – dodaje Radić, uz napomenu da je kod Rusa i dalje neizvesno da li je to agresija sa radikalnim ciljem, odnosno da li je cilj okupacija Ukrajine i uspostavljanje nove vlasti, pa onda nametanje određenog političkog rešenja.

Rusi prema njegovom mišljenju „nemaju ofanzivni kapacitet i bar u ovoj fazi rata, ne mogu drugoj strani naneti tolike gubitke koji bi slomili volju za otporom Ukrajinaca“.

– Ovo je psihološka igra. U prvih mesec dana rata je etablirano kod Ukrajinaca uverenje da su oni sposobni da se bore protiv Rusa. I to je činjenica. Rusi za mesec dana nisu uspeli da zauzmu nijedno bitnije mesto, osim Hersona na jugu. Ali kad su dalje na Nikolajev i Voznjesensk tu su zaustavljeni.

Dalje navodi da su rizici veliki, a slike zastrašujuće takozvanog urbanog gerilskog rata za koji su se Ukrajinci opredelili.

– Ukrajinci su pronašli taktiku protiv koje bi Rusi teško pronašli odgovor. Tradicionalno, urbani uslovi omogućavaju jako mnogo situacija koje mogu naneti gubitke protivniku, a protivnik vam tada ima sužen prostor reakcije jer se nalazite na visoko neseljenom području, gde bilo kakva veća upotreba sile izaziva civilne gubitke. I onda zatvarate krug jer stimuliše propagandu protiv vas i mobiliše druge ljude – zaključuje Radić.

General u penziji Momir Stojanović ističe da je „sukob između Rusije i Ukrajina ušao je u drugu fazu“.

– U prvoj fazi Rusija je potpuno uništila potencijale i infrastrukturu ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, skladišta ubojnih sredstava i ratne opreme, centre za obuku stranih plaćenika i čvorišta veze. Demonstrativnim dejstvima prema Kijevu i Harkovu na severnom frontu Ruske snage su vezivale za sebe dobar deo ukrajinskih odbrambenih snaga i obezbedile napredovanjem svojih trupa na južnom i istočnom frontu što je i bio zacrtani cilj – priča Stojanović.

On navodi i da u planovima Rusije verovatno nije zauzimanje Kijeva.

– Ukrajinske oružane snage su u dosadašnjem periodu rata pružile zapažen otpor. Koristeći stanovništvo u naseljenim mestima kao taoce i živi štit, uz prepadna dejstva na ruske marševske kolone na komunikacijama, uspele su da amortizuju tempo napredovanja ruskih trupa nanoseći im zapažene gubitke. One vešto koriste opredeljenje Moskve da se po svaku cenu izbegnu velike civilne žrtve. Primer za to je gotovo mesečna opsada Miriupolja – dodaje Stojanović.

Pomoć Zapada Ukrajini vremenom će jenjavati

Momir Stojanović očekuje da će pomoć Zapada vremenom jenjavati prema Ukrajini kako vreme bude odmicalo.

– Ruski cilj u drugoj fazi rata je da se pregrupisavanjem snaga obezbedi potpuno oslobađanje Donjecke i Luganjske oblasti, zauzimanje Miriupolja i proširenje mostobrana i kopnene veze Rusije sa Krimom na pravcu Rostov-Mariupolj-Krim. Tajnom diplomatijom paralelno uz posrednike pregovara se na relaciji Moskva-Kijev o uslovima eventualnog okončanju rata.