Kako će u praksi izgledati najavljeni obavezni vojni rok?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, prilikom promocije novih potporučnika Vojske Srbije, izjavio da je potpisao saglasnost za obavljanje redovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana.

„Želim da verujem da će Vlada Srbije da usvoji tu odluku. Želim da verujem da svi razumete koliko nam je potrebna jaka vojska, koliko ćemo još morati da kupujemo naoružanja, da pravimo, da stvaramo. Jer nije naša želja da bilo koga napadnemo. Niti ćemo to da činimo“, rekao je Vučić na promociji najmlađih oficira Vojske Srbije.

Odmah nakon ove izjave, premijer Miloš Vučević je izjavio da je Vlada usvojila zaključak kojim se nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru za vraćanje obaveznog vojnog roka, kao i da do kraja sledeće nedelje treba da se usvoje izmene zakona.

Ono što se do sada moglo čuti od predstavnika vlasti je da bi ponovna obaveza služenja vojnog roka mogla da stupi na snagu već sredinom sledeće godine, da će trajati 75 dana, a da će ovom obavezom biti obuhvaćeni muškarci od 18 do 27 godina starosti, kao i da će oni koji budu na odsluženju vojnog roka za to dobiti novčanu naknadu.

Za žene vojni rok neće biti obavezan, ali će moći da ga služe dobrovoljno, mada to i nije novina, jer one to i sada mogu da čine.

Malo vremena, a mnogo nepoznanica

Ako je suditi prema najavama premijera Vučevića, država ima oko devet meseci da sve pripremi kako bi kasarne sredinom sledeće godine primile prve regrute.

U tehničkom, logističkom, ali i materijalnom smislu to je veoma zahtevan i obiman posao.

Prema zvaničnim procenama Republičkog zavoda za statistiku za 2023. godinu muškaraca starosti od 18 do 27 godina u Srbiji ima nešto više od 350.000. Ovaj broj treba uzeti sa rezervom, jer je pitanje koliko je muškaraca od ovog broja vojno sposobno. Ipak, i da se ovaj broj umanji onima koji nisu iz objektivnih razloga sposobni da služe vojni rok, u pitanju je i dalje velika brojka.

Jasno je da svi oni sigurno neće biti pozvani odjednom, niti Vojska Srbije ima kapaciteta da primi toliki broj regruta u isto vreme, ali opet ostaje pitanje kojom dinamikom i redosledom će oni bti pozivani.

Glavno pitanje je sigurno oficirski i podoficirski kadar kojim trenutno vojska raspolaže.

Obavezno služenje vojnog roka ukinuto je (tačnije suspendovano) 2011. godine. Od tada se vojska reformisala, a glavni cilj reforme je bio dobiti malu ali visoko profesionalnu vojsku, u kojoj je vojnički kadar popunjen profesionalnim vojnicima. Iako se većina modernih vojski sveta bazira na ovom modelu, kod nas ovakav sistem nije urodio plodom.

Oni kojih ima najviše, a to su profesionalni vojnici, masovno napuštaju vojsku, a kao glavni razlog napuštanja je uglavnom loša plata, preveliki obim posla, nemogućnost napredovanja kao i ugovori na određeno koji u svakom trenutku mogu biti raskinuti.

Sve ovo je uslovilo veliki odliv profesionalnih vojnika, ali i malu zainteresovanost ljudi da konkurišu za ovaj posao, pa je jedan od glavnih problema vojske postala upravo slaba popunjenost.

Zbog osetno manjeg broja vojnika, od kada je vojska potpuno profesionalizovana, polako je prestajala potreba i za velikim brojem oficira i podoficira. Ukoliko se obavezan vojni rok ponovo uvede, postavlja se pitanje da li Vojska Srbije ima dovoljno starešinskog kadra koji bi trebalo da obučava i komanduje nove regrute, kojih neće biti malo.

Infrastruktura još jedan gorući problem

Vojska Srbije trenutno raspolaže sa 11 centara za obuku i to u Somboru, Pančevu, Jakovu, Valjevu, Zaječaru, Kruševcu, Leskovcu, Požarevcu, Batajnici, Nišu i Gornjem Milanovcu.

Ove kasarne su namenjene za osnovnu pešadijsku obuku. Centri su osnovani 2007. godine u sklopu Komande za obuku i u ove centre su do 2011. godine slati novi regruti na osnovnu pešadijsku obuku kada je doneta suspenzija o obaveznom služenju vojnog roka.

Nakon što su vojnici završavali osnovnu obuku, dobijali su prekomande u manje kasarne na specijalističke obuke koje su bile vezane za rod vojske u koji su raspoređeni. To su uglavnom manje kasarne i još tada su bile u veoma lošem stanju, a neke su od 2011. godine totalno van upotrebe.

Iako je premijer Vučević najavio renoviranje i osposobljavanje kasarni, veliko je pitanje da li će to biti izvodljivo da se uradi u narednih devet meseci.

Još jedna od nepoznanica je i da li će budući regruti biti raspoređeni po rodovima u vojsci ili će 75 dana služenja vojnog roka podrazumevati samo osnovnu pešadijsku obuku.

Prigovor savesti zagarantovan Ustavom

Ono što se u celoj priči o ponovnom služenju vojnog roka izostavlja i o čemu se ne priča je prigovor savesti.

Prigovor savesti je propisan članom 45 Ustava Republike Srbije i garantuje svakom građaninu pravo da se pozivanjem na prigovor savesti oslobodi služenja vojnog roka pod oružjem.

Mogućnost pozivanja na prigovor savesti uveden je 2003. godine, kada je donet Zakon o civilnoj službi. Ovaj zakon omogućio je regrutima da se pozovu na prigovor savesti i umesto vojne službe pod oružjem obavljaju civilnu službu. Ovakav vid služenja vojnog roka u narodu je bio poznat kao civilno služenje vojnog roka, a oni koji su „civilno“ služili vojsku su to obavljali uglavbnom u javnim i komunalnim preduzećima.

Ovakav vid služenja vojske je trajao nešto duže nego vojni rok pod oružjem.

Kasnije je ovo pravo uvedeno kao ustavna kategorija i spada u osnovno ljudsko pravo.

Prema tome, kakve god da budu zakonske izmene vezane za ponovno uvođenje vojnog roka, prigovor savesti ostaje, jer je on definisan Ustavom kao najvišim pravnim aktom.

Da li je 75 dana vojnog roka dovoljno?

U javnosti se postavlja pitanje da li je 75 dana dovoljno da se od nekoga ko nije imao nikakve veze sa vojskom napravi obučen vojnik.

Osnovni razlog obaveznog služenja vojnog roka je formiranje rezervnog sastava vojske. Svaki građanin koji je odslužio vojni rok, nakon toga se upisuje u rezervni sastav Vojske Srbije i uslučaju potreba može biti pozivan na vojnu vežbu ili mobilisan i ponovo aktiviran u slučaju ratnog stanja.

Nakon odsluženog vojnog roka, regrut se smatra vojno obučenim i osposobljenim da na poziv države ponovo bude aktivan vojnik.

Dok je vojni rok bio obavezan, regrut je polovinu vojnog roka prolazio vojnu obuku. Prvi deo obuke se sastojao od osnovne pešadijske obuke, dok je drugi deo obuke osposobljavan za poseban rod koji mu je dodeljen, takozvani VES (vojnoevidencionalna specijalnost). Pošto je od 2005. pa do suspenzije služenja vojnog roka 2011. godine vojni rok trajao šest meseci, vojnik je na obuci provodio prva tri meseca vojnog roka.

Deo stručne javnosti smatra da je najavljeni vojni rok od 75 dana premalo da bi se izvela kvalitetna obuka, naročito ako se uzme u obzir da to ne znači da će neko svih 75 dana provesti u kasarni na obuci, već u to spadaju i odsustva. S druge strane, veliko je pitanje da li je uvođenje dužeg vojnog roka u današnjim životnim okolnostima uopšte moguć, a da se ne naruši privatni i poslovni život onih koji bi služili vojsku.

Ono što je još uvek nepoznato je i kako će biti rešen status zaposlenog koji treba da služi vojni rok. Pretpostavlja se da će poslodavci imati obavezu da čuvaju radno mesto onoga ko se bude nalazio na odsluženju vojnog roka, ali poslodavci sigurno neće blagonaklono gledati na ovu meru, jer će neko vreme ta radna mesta stajati prazna, a mala je verovatnoća da će uspeti da zaposle nekoga samo na dva i po meseca.

Vojni rok nakon demokratskih promena

U nekadašnjoj SFRJ vojni rok je trajao godinu dana, a to se nastavilo i raspadom SFRJ, pa se vojska služila godinu dana i u SRJ, sve do 2001. godine. Od 2001. godine, vojni rok se smanjuje na devet meseci, a razlog tome je bio taj da se poveća broj onih koji će služiti vojni rok, ali i loše stanje u vojsci kojoj je bilo sve teže da finansijski servisira tako obiman vojni kadar.

Devet meseci se išlo u vojsku do 2005. godine, a od 2005. godine vojni rok se skratio na šest meseci sve do 2011. godine kada je obaveza služenja vojnog roka suspendovana.

Treba napomenuti da je i nakon 2011. godine služenje vojnog roka bilo moguće. Onaj ko je hteo da oseti čari vojničkog života mogao je dobrovoljno da se prijavi. Dobrovoljno služenje vojnog roka trajalo je i traje i dan danas tri meseca.

Međutim, veoma malo mladića i devojaka se odlučuje da dobrovoljno služi vojni rok. Pri tom u „dobrovoljce“ spadaju i oni koji su postali ili žele da postanu profesionalni vojnici, jer je uslov za konkurs na ovo radno mesto odslužen vojni rok.

Odgovore na ova pitanja i nepoznanice ćemo verovatno saznati voma brzo, jer će o izmenama zakona koji bi trebao ponovo da uvede obavezan vojni rok, verovatno slediti rasprava u Skupštini Srbije koja mora da izglasa izmene zakona.

Da li još uvek rado ide Srbin u vojnike ili će „dva da vuku, a trojica tuku“ ostaje da vidimo kada i ako ispraćaji u vojsku i svečane zakletve ponovo postanu tradicija u Srbiji.