Ulustracija Foto: Ministarstvo odbraneOtkad je kamera ušla u komercijalnu upotrebu, a slika postala dominantan medij političke komunikcije, predstavnici vlasti su uvek gledali kako da stvar ukadriraju da prikažu sebe u laskavom svetlu. Tako je u svetu, tako je u Srbiji.
U svetu, barem onom liberalno-demokratskom parčetu, vlast je u večitoj borbi za kontrolu nad slikom. Otud pseduodogađaji, spin doktori, suptilni i malo manje suptilni modaliteti saradnje sa vlasnicima medija… Paralelno sa tim, međutim, idu i pokušaji vlasti da nekim konkretnim koracima sliku stvarnosti približe ružičastoj slici koju žele da vide u medijima.
Vlast u Srbiji tih problema nema. Puna kontrola nad slikom koju hvataju svi televizori u zemlji, lišila ih je zamornog natezanja sa medijima, ali i oslobodila obaveze da popravljaju situaciju na terenu. Logika je jednostavna – postoji samo ono što se snimi i emitiuje. Ako nije snimljeno, nije se ni desilo. Što nas dovodi do vojske.
Elem, ljudi u vlasti su odavno shvatili koliko je vojska zahvalna za kreiranje poželjne medijske slike, te pumpanje političkog rejtinga uz mala ulaganja. Uniforme, strojevi, naoružanje, tradicionalno visok ugled vojske – sve je kao naručeno za političku propagandu. Uostalom, da li je slučajnost što je Vučić svoj pohod na izvršnu vlast 2012. godine otpočeo upravo sa pozicije ministra odbrane?
Do 2012. godine, međutim, postojala je neka granica ukusa u medijskoj eksploataciji vojske. Od 2012. godine – granice nema. Danas, 2023. godine pripadnici Vojske Srbije svedeni su na statiste u svakodnevnom promotivnom spotu vladajuće stranke.
Vojnici svako malo džudže kod Kopnene zone bezbednost potupno svesni da naredba o pokretu nikada neće stići. Učestvuju u vojnim vežbama upitne strateške vrednosti, samo da bi gruvalo u živom prenosu na javnom servisu. Poziraju pored oružja koje je kupljeno ili bi valjalo prodati samo da bi kadar dobio na dubini.
Ipak, kad se kamere ugase slika nije ni približno impresivna. Vojsku već godinama napuštaju ljudi, i to u tolikoj meri da se u javnosti već postavlja pitanje njene operativne sposobnosti. Revoltirani malim primanjima, očajnim uslovima rada i ulogom statista, ljudi svih rodova i činova skidaju uniformu.
Novi nacrt izmena Zakon o vojsci otkriva kako Ministarstvo odbrane vidi rešenje – povećanje radnih sati, otežavanje naplate prekovremenog rada, sužavanje sindikalnog delovanja…Uz već sprovedenu cenzuru Službenog vojnog lista, kako se ne bi znalo koliko ljudi odlazi.
Drugim rečima – ako se uruši bezbednosni sistem, a to niko ne vidi, sistem se nije urušio. Problemi pod tepih, glava u pesak. A džepovi puni.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
