Vojska Srbije „u ratu“ sa sindikalcima: Zašto je nekoliko dana nakon Vučićeve posete VBA protiv oficira podneta krivična prijava?

Ovih dana otvoren je novi front, nakon što je Vojni sindikat podneo krivičnu prijavu protiv jednog oficira vojske zbog toga što je pretio ljudima kojima komanduje da se iščlane iz sindikata ili će snositi posledice.

Na taj način je, tvrdi se u prijavi, počinio krivično delo zloupotreba službenog položaja, ali i sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja.

Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije kaže za Danas da ovo nije prvi put da podnose krivičnu prijavu zbog sprečavanja sindikalnog delovanja, napominjući da očekuje od tužilaštva da pokrene istragu.

– Mi smo krivičnu prijavu zbog istog dela svojevremeno podneli i protiv bivšeg ministra odbrane Aleksandra Vulina, ali je tužilaštvo tu prijavu odbacilo. Nakon što smo uložili prigovor na odbacivanje prijave, ništa o tome više nismo čuli, verovatno je slučaj završio u fioci. Međutim, u ovoj prijavi je navedeno previše dokaza i svedoka da bi završila na isti način, kaže Antić.

I iako je prijava podneta protiv konkretnog oficira, Antić tvrdi da je nalog za vršenje pritiska na članove sindikata došao sa samog vrha vojske. Ipak, za tu tezu nisu imali dovoljno snažne dokaze zbog čega prijava nije išla više uz lanac komande.

– Sva opstrukcija našeg rada, svi problemi sa kojima se suočavamo dolaze od direktora Vojnobezbednosne agencije Đura Jovanića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića. Ministri odbrane koji su se menjali su pokazivali neku želju da uspostave kontakt sa sindikatom, makar onoliki na koji ih obavezuje zakon, ali su to navedena dvojica opstruisala. Razlog je zbog toga što smo javno govorili o tome koliko je puta Jovanić nezakonito unapređen, kako je nezakonito postavljen na poziciju na kojoj je, ali i krivična prijava koju smo podneli protiv Mojsilovića zbog prisiljavanja vojnika na vakcinaciju, navodi Antić.

Danas je u toku dana pisao Ministarstvu odbrane sa zahtevom za odgovor na tvrdnje sindikata, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.

Krivična prijava sindikata samo je poslednji u nizu sukoba na relaciji sindikat – vojno rukovodstvo. Navodnim pritiscima na vojnike, neposredno je prethodilo objava Novice Antića na društvenim mrežama gde je kritikovao direktora VBA zbog toga što je predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zajedno sa velikim brojem novinara i snimatelja, pustio u dežurni operativni centar VBA, gde čak ni svi pripadnici ove službe nemaju pristup.

Do koje mere su narušeni odnosi pokazuje i činjenica da je Antić dva puta u poslednjih nekoliko godina dobio otkaz. Njemu je najpre u disciplinskom postupku, iniciranom zbog sindikalnog aktivizma, oduzet čin što praktično znači davanje otkaza.

Nakon što je rešenje o otkazu poništio Upravni sud, general Mojsilović je u danu kada sindikat objavio kritički intonirano javno pismo predsedniku Vučiću, u julu prošle godine ponovo potpisao Antiću otkaz. Istu sudbinu, uzgred, doživeo je i generalni sekretar Vojnog sindikata Srbije.

Podršku Vojnom sindikatu, nakon krivične prijave koju su podneli, pružio je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) ističući da se aktuelna vlast u sferi rada već duže vreme ponaša prema svom obrascu ponašanja u političkoj sferi, pokušavajući da obesmisli sindikalno delovanje i solidarnu borbu radnika za svoja prava.

„Učestale pojave u tom obrascu ponašanja su korumpiranje sindikalnih rukovodilaca i formiranje fantomskih sindikata, a zatim postizanje besmislenih sporazuma s takvim ’liderima’ i takvim ’organizacijama’. Ako takvi pokušaji ne dovedu do totalne kontrole većine zaposlenih u državnom sektoru, vlast vrši pritisak na članove nezavisnih sindikata“, navodi se u saopštenju.

Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga kaže za Danas da su pritisci na članove sindikata potpuno normalna pojava.

– Nezavisno da li pričamo o privatnom ili državnom sektoru, pritisak je sistematičan i konstantan. Jedina razlika je što poneki privatni poslodavac, mahom oni sa Zapada, malo zaziru od lošeg publiciteta u slučajevima pritiska na sindikat, dok se u državnom sektoru gotovo utrkuju ko će veći pritisak da izvrši, kaže Veselinović.

Prema njegovim rečima, sudovi umeju da reaguju i u pojedinim slučajevima zaštite zaposlenog od progona. Međutim, sudska praksa je nemoćna spram onoga što naziva državna politika slabljenja sindikata.

– Cilj države nije da uništi sindikate, ali jeste da ih oslabi do te mere da postanu faktični nebitni činioci u društvu. Ako pogledate da je pre 15-ak godina skoro 70 odsto zaposlenih bilo u nekom sindikatu, a da je danas taj broj jedva iznad 20 odsto teško je odupreti se utisku da su uspeli, zaključuje Veselinović.