Foto: JP VojvodinašumeIzmeđu 50 i 75 odsto ukupnih godišnjih sredstava Fonda za šume Vojvodine trošeno je u poslednjih sedam godina na izgradnju šumskih puteva.
Za pošumljavanje je trošeno između 2 i 15 odsto, pokazuju podaci do kojih je došlo više vojvođanskih ekoloških društava okupljenih u Mreži “Pošumimo Vojvodinu”.
U poslednjih sedam godina prihodi od namenskih naknada bili su 666 miliona dinara, dok su rashodi bili oko 653 miliona dinara. To su, kažu ekolozi, neodvoljna sredstva a najveći problem je što se premalo izdvaja za pošumljavanje, zapravo se stalo sa tim.
“Od 62 miliona dinara planiranih u 2016. godini za pošumljavanje 402 hektara, preko 11,8 miliona dinara u 2018. planiranih za 95 hektara, došlo se do ekstremnog slučaja u 2020. godini, kada su rebalansom budžeta iz programa Fonda izbrisana sva sredstva za pošumljavanje, osim ranije ugovorenih obaveza. Tako je nastala apsurdna situacija da u fondu za šume nema para za pošumljavanje”, objašnjava dr Dejan Maksimović iz Eko centra Stanište.
On se posebno osvrće na činjenicu da je prostornim planom Vojvodine za period 2011–2020. godine, pošumljavanje planirano na 1200 hektara godišnje, kao i osnivanje zaštitnih pojaseva na 800 kilometara godišnje.
“Šumovitost Vojvodine trebala je da se poveća za 20.000 hektara novih šuma, što nije postignuto. Postoji niz problema koji pošumljavanje ograničavaju, tako da se ne bi moglo više novca potrošiti ni kada bi se znatno više planiralo. Tu su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, nezainteresovanost lokalnih samouprava za konkurse za pošumljavanje, nedostatak broja i kvaliteta sadnica, problemi u rasadnicima”, kaže Maksimović.
Vojvodina ima oko 140 hiljada hektara šuma što je samo 7 odsto njene teritorije a nedostaje joj još 170 hiljada hektara šuma. Šume su raspoređene najviše oko velikih rečnih tokova, na Fruškoj gori, Vršačkom bregu i na području Subotičke i Deliblatske peščare.
Najviše šuma ima u Sremu a namanje u Banatu. Banat je, zapravo, najogoljenije područje.
“Šume su neravnomerno raspoređene u Vojvodini, najviše ih ima oko vodenih tokova, u Posavlju, Potisju, Pomatišju. Ovde 14 gradova i opština ima samo jedan odsto svoje terotorije pošumljeno a neki još manje. U Banatu najveći broj gradova i opština ima pošumljenost od 0,5 odsto teritorije, što je zabrinjavajući podatak”, objašnjava dr Dejan Maksimovič, iz Eko centra Stanište Vršac.
Kako kaže, Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ koju čine 24 udruženja i pokreta građana ubrzo će uraditi i javno organima vlasti uputiti predloge i preporuke za pravne i institucionalne izmene, u cilju poboljšanja stanja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
