Vojvođanska akademija nauka i umetnosti i dalje postoji, nije izbrisana, niti ukinuta, ali je zaustavljeno njeno finasiranje, pa su projekti, poput pisanja Enciklopedije Vojvodine, prekinuti.
„Status kvo trenutno opisuje rad VANU-a“, kaže njena predsednica prof. dr Livija Cvetićanin koja je svojevremeno izabrana za najcitiranijeg naučnika u Srbiji.
Ustavni sud Srbije 2013. godine utvrdio je da odluka Skupštine Vojvodine o osnivanju Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ali kako kaže Cvetićanin ta odluka, odnosno preporuka, ostala je nedorečena.
„VANU je ostao registrovan, odnosno Skuština Vojvodine ga nije ukinula. Sud je doneo preporuku po kojoj se ništa nije uradilo. I dalje biramo članove i radimo, pokušavamo da afirmišemo nauku i kulturu, imamo kvalitetne ljude. Okupljamo građane sa teritorije čitave zemlje. Redovno održavamo sastanke i kad možemo organizujemo promocije. Jedino nas država, odnosno pokrajina više ne finasira, otkada je pre nekoliko godina krenula jagma na nas“, rekla je Cvetićanin.
Tako je, dodaje, izostala i podrška kapitalnom projektu Enciklopedija Vojvodine, koji je zbog nedostatka novca trenutno stopiran.
Kako nisu politička organizacija niti imaju bili kakve slične ambicije, a ne smatraju se ni za konkurenciju Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, predsednica VANU kaže da zapravo čekaju da se „nešto desi“.
„Sve radimo u pozitivnom smislu, nemamo veze sa politikom nego pozitivnim tekovinama civilizacije, a naša regija valjda ima značaja u svemu tome. Žao mi je što je rad na enciklopediji, koja isto tako nema veze sa politikom, prekinut, ideja je bila da neki ljudi ne odu u zaborav, a značajni su za sve nas“, nastavila je Cvetićanin.
Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, finansirana iz pokrajinskog budžeta, sa oko 15 miliona dinara godišnje.
Godinu dana pred promenu vlasti u pokrajini 2016. godine, kada koaliciju Demokratske stranke menja ona okupljena oko Srpske napredne stranke, poteglo se i pitanje opstanka VANU.
Demokrate su tada pokušale da osnuju i Vojvođansku akademija nauka, umetnosti i kulture (VANUK) koja bi bila registvoana kao javna, a ne naučna ustanova, želeći da zaobiđu odluke suda.
Sa druge strane, naprednjaci su to smatrali kao manevre u predizbornoj kampanji, a Igor Mirović, tada potpredesednik SNS, rekao je da se neće pomiriti sa donošenjem ove odluke i sa opstankom VANUK-a u društvenom životu Vojvodine.
„VANUK nikad nije zaživeo i jedina registrovana organizacija je VANU, koja i dalje postoji i ima svoj žiro račun“, dodaje predsednica.
Novinar Nedim Sejdinović kaže kako je potpuno neverovatno da u Srbiji postoji tako snažan strah od regionalnih akademija nauka i umetnosti, koje uzgred postoje svuda u svetu.
„I kada je ukinuta, i kada je obnovljena, iz Beograda se vodio pravi medijsko – politički rat protiv VANU, jer se valjda smatralo da je ta institucija nešto iz čega će proizići državnost Vojvodine. To je zastarelo shvatanje akademija kao državotvornog faktora koji radi u sinhorniji sa političkim i drugim centrima moći, na uspostavljanju hijerahije moći i zaštiti nekakve tradicije“, rekao je Sejdinović.
Po tom shvatanju, kako dodaje, akademija nije mesto okupljanja najumnijih ljudi koji u skladu sa svojom stručnošću treba da diskutuju o najvažnijim pitanjima jednog društva i nude moderne odgovore na njih, istovremeno nudeći nove prostore naučne i umetničke slobode. Već je u pitanju petrifikovana ustanova koju čine srednjovekovni spomenici, a ne živi ljudi.
„Nažalost, kada je obnovljen njen rad, VANU nije iskoristila mogućnost da od sebe napravi modernu instituciju, koja će biti regionalna u širem smislu, odnosno koristiti multikulturnost i multietničnost Vojvodine da unutar sebe omogući naučnu i umetničku komunikaciju najumnijih ljudi iz Vojvodine, ali i drugih zemalja u okruženju, koje su matične zemlje manjinskih zajednica u Vojvodini. Tako što bi značilo mnogo i za građane Vojvodine, ali i cele Srbije, pa i regiona” zaključio je Sejdinović.
VANU se ukidala i obnavljala u zavisnosti od političkih prilika
Skupština Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine (SAP) krajem juna 1979. donela je Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Prvi predsednik VANU bio je poznati matematičar Bogoljub Stanković.
Nakon što se donosi Zakon o SANU 1990. godine, prestaje da važi raniji Zakon o VANU, time i sama ustanova. Skupština AP Vojvodine 2003. godine donela je Odluku o osnivanju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Obnovljena VANU, radila je neometano do 2015. godine i političkih promena u pokrajini.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.