Vojvođanski klub u sećanju na Vasu Stajića: Ideja evropske Vojvodine nikada neće umreti

„Danas od Vase Stajića možemo naučiti koncepciju evropske Vojvodine i kako se na humanoj osnovi možemo boriti za razrešenja međunacionalnih netrpeljivosti“, naveo je Vojvođanski klub u saopštenju za javnost.

Dodao je da je Vasa Stajić i danas aktuelan jer je bio veliki borac protiv „patriotske laži“ koja „dominira Srbijom i Vojvodinom već decenijama“.

Podsetio je na njegove reči „Da svojim radom, dok sam ja s vama, ne propagišete šovinizam koji je tako ugodan plašt za korupciju koja nas guši, da ne govorite omladini da je za naš narodni opstanak potrebna laž, nepravda, nemoral (time je pun naš današnji život). Jednom rečju, da ne negujete patriotsku laž“.

„Šta to znači: Srpska Vojvodina. Da li to znači Banat, Bačka i naša Baranja bez Nemaca, bez Mađara, bez Bunjevaca, Šokaca, Slovaka i banatskih Hrvata, bez Rumuna… Vojvodina će, prema tome, biti konačno naša, od onoga dana kad mi prezremo sve preživele nacionalističke fraze, kad nađemo način da zadovoljimo raznorodno stanovništvo Vojvodine (…) kad mu ostavimo mogućnost poistovećivanja s Evropom, a ne sa Balkanom, kad mu u prvom poistovećivanju budemo mi prednjačili“, govorio je Vasa Stajić.

Vojvođanski klub je naveo da je Vasa Stajić podsećao i na reči srpskog naučnika Jovana Cvijića, koji je veoma dobro poznavao Srbiju: „U novom sklopu države, Vojvodina će dobiti ono što bude umela sebi da otme“.

Dodao je da se Vasa Stajić borio protiv mađarskih nacionalističkih i šovinističkih pritisaka i pokušaja asimilacije drugih naroda, ali isto tako nije oklevao da se suprotstavi šovinizmu i u sopstvenoj naciji, u izmenjenim istorijskim uslovima, nakon Prvog svetskog rata.

„On je jasno poručivao da bečki ili peštanski centralizam ne treba da bude zamenjen beogradskim“, naveo je Vojvođanski klub.

Vasa Stajić je rođen u Mokrinu, a preminuo je u Novom Sadu. Osnovne škole u Novom Sadu i Mokrinu nose njegovo ime. Propagirao je socijalističke ideje i predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Izdavao je časopise „Novi Srbin“, „Prosveta“, „Nova Vojvodina“.

Napisao je više od 20 knjiga. Objavio je pet tomova Novosadskih biografija, građu za kulturnu i političku istoriju Novog Sada, monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju, kao i niz prevoda.

Bio je sekretar Matice srpske od 1920. do 1922. godine i njen predsednik 1935-1936 i 1947. godine, ali je bio „razočaran njenom inercijom i provincijalnošću i brzo ju je napuštao“, naveo je Vojvođanski klub.

„Poklanjamo se senima velikog čoveka i obećavamo da ideja evropske, autonomne i nacionalno pluralne Vojvodine nikada neće umreti“, poručila je ta nevladina organizacija.