Volele bismo da idemo u pravu školu

Ove vesele devojčice spremno su dočekale novu školsku godinu i polazak u šesti razred. Njihovi roditelji uspeli su da prodaju stan na četvrtom spratu zgrade bez lifta i kupe kuću, tako da sada žive u kući koja ima dvorište.

Svakog dana njima dolaze patronažni nastavnici. Monika i Milijana su nedavno imale još jednu operaciju i sada im je mnogo bolje, a Milicu očekuje operacija na Ortopedskoj klinici „Banjica“ u Beogradu.

– Volele bismo da kao i naši drugari idemo u školu, da osetimo duh učionice i sa ostalim đacima slušamo nastavu, da vidimo kako izgledaju časovi i kako se radi u grupi – priča Milijana.

Sestre Rančićkažu da su letnji raspust iskoristile da se odmore, ali i pripreme za novu školsku godinu.

– Tokom letnjeg raspusta smo se odmarale, ali i čitale lektiru, vežbale matematiku, engleski i francuski jezik, tek da obnovimo gradivo i što spremnije dočekamo novi razred. – kaže Monika, dodajući da su prethodni razred završile sa vrlodobrim uspehom.

– Iako nam ponekad dolaze drugovi, nama nedostaju ona prava škola i druženje – dodaje Milijana.

Kažu da dnevno imaju po dva-tri časa i da im na nastavu dolazi deset patronažnih nastavnika.

– Znamo da to nije kao u pravoj školi, ali se trudimo da naučimo što više – kaže Milijana.

Ona od svih predmeta najviše voli muzičko, njena sestra Milica srpski jezik, a Monika likovno vaspitanje.

– Sada nam je mnogo bolje jer imamo kuću sa dvorištem. Imamo i svoju sobu. Ja i Monika izlazimo same, a Milica i dalje mora da koristi kolica – kaže Milijana.

U junu ove godine Milijanu i Moniku je u Ortopedskoj klinici „Medikus“ u Ćupriji operisala ekipa hirurga iz Instituta za rehabilitaciju Tula u Ruskoj Federaciji, dok njihovu sestru Milicu 30. decembra očekuje operacija produženja tetiva na Ortopedskoj klinici „Banjica“ u Beogradu.

Sestre Rančićje pre ove operacije profesor Šišov sa ovog instituta operisao većdva puta u Ćupriji. Posle tih operacija Milijana je počela da hoda uz pomoćštaka, Monika je i ranije bila prilično samostalna i većse sama spušta stepenicama sa četvrtog sprata iz zgrade, dok Milici predstoje nove operacije kako bi i ona stala na svoje noge. Ruski hirurzi smatraju da su za nju potrebne još dve-tri operacije i da treba da joj se u 19. godini ugrade čašice kuka. Tek onda će i ona, prema rečima doktora, stati na noge.

– Sada sam još samostalnija u hodu – kaže Monika, a Milijana dodaje da je i njoj mnogo bolje, ali da i dalje koristi štake.

Za ovu poslednju operaciju Rančićima je bilo potrebno oko 4.500 evra. Polovinu sredstava obezbedila je opština Pirot, a ostatak kao i ranije mnoge humane firme i pojedinci kojima su se oni putem medija i lično obraćali za pomoć. To je kao i za prethodne operacije bio veliki izdatak za ovu porodicu u kojoj je zaposlena samo mama Olgica, pomoćni radnik u pirotskoj Narodnoj biblioteci

– Hvala svima koji su nam pomogli. Hvala opštini, Kancelariji predsednika Srbije Borisa Tadića koja nam je za prethodne dve operacije pomogla sa oko 6.000 evra. Pored Kancelarije predsednika, pomogle su nam mnoge firme i pojedinci iz Novog Sada i Beograda. Da nije bilo njih, mi verovatno ne bismo ni mogli da ih vodimo na operacije koje su za njih veoma značajne – kaže majka Olgica.

Sestre Rančićse raduju svakom trenutku i veruju da će kao i sva deca jednog dana same krenuti u školu.

– Prilično su samostalne i mnogo mi pomažu u kućnim poslovima. One peglaju veš, usisavaju podove, peru sudove . Same nameštaju svoje krevete, same se kupaju, uzajamno se pomažu. Ponešto znaju i da skuvaju. Suprugu i meni su nedavno same napravile rođendanske torte – kaže majka Olgica.