Vozila za MUP kupljena od biznismena bliskog SNS-u

Naime, iako je Grad Beograd obezbedio novac za donaciju vozila, Ministarstvo unutrašnjih poslova je sprovelo javnu nabavku za terenska vozila. Posao na tenderu u vrednosti od 9.124.500 dinara bez PDV-a 25. marta ove godine dobila je firma „Interauto“ d.o.o. iz Čačka. Ponuda drugog ponuđača, firme „Viva kompani“ bila je neprihvatljiva pošto je bila viša od procenjene vrednosti javne nabavke.

U Agenciji za privredne registre stoji da je vlasnik firme „Interauto“ d.o.o. čačanski biznismen Milija Kostić. Milija je brat još poznatijeg biznismena iz Čačka, Milenka Kostića Koleta koji je vlasnik firme „Auto Čačak“. Generalni direktor ove firme i „desna ruka“ Milenka Kostića, do sredine ove godine bio je Milun Todorović. Todorović je napustio „Auto Čačak“ kako bi, na nedavno održanim lokalnim izborima, nastupio na čelu liste Srpske napredne stranke. Milun Todorović je postao član Predsedništva SNS-a od 28. maja 2016. godine, a gradonačelnik Čačka je postao nepunih mesec dana kasnije, 20. juna.

I dok u samoj javnoj nabavci nema ničega ilegalnog, u praksi da lokalne samouprave doniraju vatrogasnu opremu republičkim organima, prema tvrdnjama izveštaja koje su uradili Resurs centar iz Majdanpeka i Beogradski centar za bezbednosnu politiku – ima.

Prema rečima Danasovih sagovornika, MUP od 2007. godine praktično nije nabavio nijedno vozilo za potrebe Sektora za vanredne situacije.

– Prosečna starost vatrogasnih vozila je 28 godina. Ta vozila su tehnički prevaziđena i nepouzdana – kaže za Danas Duško Ninkov, predsednik Sindikata vatrogasaca Srbije.

Od 2007. godine, nova vatrogasna vozila se skoro isključivo nabavljaju iz donacija lokalnih samouprava. Pored Beograda, koji je ove godine donirao osam terenskih vozila Sektoru za vanredne situacije, isto su 2013. godine postupili i Grad Novi Sad i opština Kikinda.

– Od lokalnih samouprava se dobijaju zanemarljiva sredstva. Nabavka vatrogasne opreme za njih nije obavezujuća, a jako malo lokalnih samouprava ima novac i razume potrebe vatrogasaca. Potrebno je da država pronađe modus kontinuiranog finansiranja vatrogasne opreme – kaže Ninkov.

Do sličnog zaključka došla je i studija „Iznuđene nabavke: Kako lokalne samouprave nezakonito opremaju vatrogasce“ koju je napisao Dejan Škorić iz Resurs centra Majdanpek.

„Trošenje javnih sredstava iz budžeta jedinica lokalnih samouprava za nabavljanje vatrogasnih vozila i opreme u trenutno postojećem pravnom okviru predstavlja nesvrsishodno i nezakonito trošenje novca građana i ne dovodi do rešavanja problema zastarelosti sredstava, već ovaj problem dodatno produbljuje. Umesto ovakve prakse trošenja javnih sredstava, navedenom problemu treba pristupiti sistemski i rešavati ga na nivou države“, navodi se u izveštaju Resurs centra Majdanpek.

Svoju tezu o nezakonitosti ovakve prakse autor izveštaja temelji na stavu koji je, tvrdi se, 2015. godine izneo predstavnik Državne revizorske institucije. Prema navodima izveštaja, predstavnik DRI je izjavio da vatrogasno-spasilačke jedinice pripadaju Ministarstvu unutrašnjih poslova i, shodno tome, predstavljaju republički organ, pa bi njihovo finansiranje iz budžeta opština i gradova bilo „vertikalno finansiranje nagore“, što nije dozvoljeno.

Vatrogasci imaju velike nade da bi novi Zakon o upravljanju rizicima i vanrednim situacijama trebalo da dovede red u ovu oblast i obezbedi kontinuiranu nabavku opreme sa nivoa republike. Ipak, iako je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavljivao donošenje zakona za kraj 2015. godine, ova regulativa još uvek nije stigla do skupštine.

– Bilo je najavljeno da će zakon da bude usvojen, ali su onda usledili izbori pa je sve odloženo. Taj zakon bi, između ostalog, trebalo da obezbedi neophodna budžetska sredstva za nabavku vatrogasne opreme – kaže za naš list Dragan Mihajlović, predsednik vatrogasnog saveza Srbije. NJegova procena je da u ovom trenutku vatrogasnoj službi nedostaje oko 300 vozila da bi optimalno mogli da obavljaju svoj posao.

Požari godišnje odnesu 80 života

„Prema podacima Međunarodne zajednice vatrogasnih i spasilačkih službi (CTIF), u Srbiji godišnje izbije oko 17.000 požara, u kojima prosečno strada 80 naših sugrađana, a oko 300 ih bude povređeno. Kada ove podatke uporedimo sa podacima iz zemalja u regionu, možemo videti da je po broju stradalih naša zemlja iza bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Slovenije, a da je po ovoj nepovoljnoj statistici izjednačena sa ostalim zemljama. Po broju povređenih iza Srbije nalaze se samo Mađarska i Slovenija“, navodi izveštaj Resurs centra Majdanpek.

Nema ko da gasi vatru’]

Prema rečima Duška Ninkova, predsednika Sindikata vatrogasaca Srbije, veći problem od deficita opreme je manjak ljudi. „Praksa u Evropi kaže da na hiljadu građana treba da ide jedan vatrogasac. Prevedeno na naše uslove, u Srbiji bi trebalo da radi oko sedam hiljada vatrogasaca. Nas je trenutno oko tri hiljade. Ne možemo da zaposlimo nove ljude zato što je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru“, kaže Ninkov.

Opširnije u studiji na sajtu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku