Vraća se stari sjaj

– Prizemlju je vraćen kompletan ambijent kakav je bio ranije kada je tu bila Gradska kafana, sa starim klupama i vitrinama. Urađen je pod od stare takozvane sarajevske cigle. Na sredini je urađena jedna rozeta, solarijum – simbol sunca, obnovili smo i odžakliju, što podseća na današnji kamin, ali je nešto više od kamina jer je to mesto za spremanje hrane. Namera je da ova kuća bude sedište Etnografskog odeljenja Zavičajnog muzeja, izjavio je za Sandžak Danas direktor Zavičajnog muzeja Savo Derikonjić. Kuća će imati i etno restoran, jer je u prizemlju kuće nekada bila gradska kafana, a i sastavni deo etnologije je i pitanje stanovanja i pitanje ishrane.

Derikonjićističe da stare recepte, neka davno zaboravljena jela žele da pokažu građanstvu i ovaj deo bi bio dohodovan. „Namera jeste da se obezbedi takav sadržaj koji bi omogućio samoodržavanje, bez ulaganja budžetskih sredstva. Na spratu kuće su četiri sobe: gostinska, dečja, spavaća i dnevna. Ovaj deo kuće još nije opremljen, ali je namera da se sledeće godine i ovaj deo adaptira i da tu bude nameštaj koji je prvih decenija 20 veka bio u tadašnjim gradskim kućama. Tu će biti i izložba vezana za stanovanje. Namera je da ovaj deo kuće bude i funkcionalan, odnosno oni posetioci muzeja i Priboja koji budu želeli moći će da spavaju u sobama koje će biti uređene u duhu tog vremena“, navodi direktor Derikonjić.

Kuću je pravio Vukola Jevđević, jedan od prota tog doba. On je držao pribojsku parohiju čije je sedište bilo u Golešima jer u vreme kada je kuća napravljena, u Priboju nije bilo crkve. Građevina arhitektonski i stilski ne znači mnogo, ali je to običajna seoska kuća, svedena na gradski nivo, uvedene su neke novine, počev od toga da više nije imala ognjišta, umesto koga je sagrađen kamin.

Zbog činjenice da je kuća Jevđevića ostatak starog gradskog jezgra, a i da iz ove kuće potiče drugi prota sin Vukolin, Mihajlo, koji je pokrenuo izgradnju crkve u Priboju i uloge porodice Jevđeviću istoriji Priboja, ova građevina je stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture. Jedan od naslednika iz kuće Jevđevića profesor Vujica Jevđević, pre tri godine je otkupio kuću od ostalih suvlasnika i darovao Zavičajnom muzeju u Priboju. Donirao je pri tom i deo sredstava da se kuća zaštiti od daljeg propadanja.

Zavičajnom muzeju darovano je i celo dvorište površine oko šest i po ari, i jedan pomoćni objekat u koji će se smestiti konzervatorska i radionica za proizvodnju suvenira i domaće radinosti. Samo dvorište treba da dobije jednu česmu, a ceo prostor je ograđen da bi se zaokružila jedna etno celina.

– Svadbarski običaji su pitanje etnologije i želja nam je da se u kući Jevđevića održavaju venčanja, pa i u nekom izmenjenom obliku prilagođenom sadašnjem vremenu. Ali, i to će biti ono što se zove tradicionalna kultura, negovanje običaja i na ovaj način bi u Etnološkom odeljenju, spojili tradiciju ishrane, deo svadbenih običaja i radionicu domaće radinosti. To bi bio dohodovni deo muzeja ali i onaj deo koji bi negovao tradiciju, zaključuje Derikonjić.