foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Jedna od najvećih kolonija Belih roda u ovom delu Evrope nalazi se u Novom Sadu, na stubovima nezavršenog industrijskog objekta u naselju Klisa.
Već je gotovo 20 gnezda, a stručnjaci očekuju da ih bude više od 50 u junu. Na 10. godišnjicu svijanja prvog gnezda na ovoj lokaciji, dugonoge graditeljke očekuje i detaljan popis, prenosi RTS.
Tačno je deset godina od kada su prve rode na stubovima nezavršene fabrike u Novom Sadu napravile gnezda kojima se svake godine vraćaju.
Rode su, po narodnom verovanju, simbol proleća, rađanja, dece i radosti. Novosađani im se raduju jer su i izuzetno vredne i korisne komšinice.
Jelena Guduraš iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže da su rode, kao i sve druge ptice, izuzetno korisne za čoveka, ali da je za nas najkorisnije to što se hrane onim što čovek smatra štetočinama – insektima, gmizavcima, sitnim sisarima, glodarima.
Još 2014. godine rode su svile prvo gnezdo u krugu nezavršenog industrijskog objekta u ovosadskom naselju Klisa.
„Već 2017. godine većih gnezda je bilo osam, zatim taj broj stalno raste – 2021. i 2022. je bilo 31-33 gnezda, da bi prošle godine oborile rekord sa čak 54 gnezda i nadamo se da će taj broj dalje da raste“, kaže Jelena Guduraš.
Prema njenim rečima, stubovi odgovaraju ovim pticama za gnezda zato što podsećaju na neka mesta na kojima su one već navikle da u urbanim sredinama prave gnezda, kao što su zgrade, krovovi, bandere.
Takođe, u blizini su i manje i veće vodene površine koje im pogoduju, neka staništa koje njima odgovaraju i, nažalost, gradska deponija na kojoj pronalaze hranu.
Odlični letači, ali i izvanredni graditelji
Rode su izuzetni graditelji i u ovo doba godine njihova aktivnost je velika – grade, obnavljaju, popravljaju, stalno donose neki građevinski materijal.
„Imamo podatak za prvu superćelijsku oluju da nijedno gnezdo nije oboreno tokom nje. Možemo videti da su svile već nekih 20 gnezda, a sad tek pristižu tako da ovo nije pravo stanje. Negde u junu moći ćemo da znamo konačan broj gnezdećih parova“, objasnila je Jelena Guduraš.
Reč je o strogo zaštićenoj, odnosno ugroženoj vrsti. Opasnost im, pre svega, preti od trovanja, zatim zbog mesta koja biraju za svoja gnezda mogu da stradaju od strujnog udara i zbog drugih posledica čovekove nebrige.
Njihov put do mesta gde provode hladne periode godine prilično rizičan i težak.
„Rode su odlični letači, ali moraju da pređu dug put. Zbog toga ptice moraju da budu fizički spremne, da budu u dobroj kondiciji, ali nažalost dosta stradaju na tom putovanju, zbog trovanja i elektrokucije, ali takođe i zbog krivolova“, navodi Guduraš.
Na svakih deset godina, kako je bilo i 2014. godine, organizuje se veliki evropski popis belih roda, u kome će učestvovati volonteri, članovi, saradnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
