Vračaru trebaju zelene površine, a ne zgrade

U peticiji se navodi se da park na Slaviji mora da ostane park, kako bi u njemu uživali svi građani i posetioci Beograda.

„Zahtevamo da se „Mitićeva rupa“ sačuva od najavljene gradnje i doprinese zdravom životu svih nas. Ne davimo Beograd želi da se naši parkovi, šume, obale i druga prirodna i javna dobra čuvaju, održavaju i uvećavaju kako bismo mogli da živimo u zdravom i bezbednom okruženju“, piše u tekstu peticije.

Na konferenciji za medije ispred Gradske prave, pre podnošenja primedbi i potpisa peticije, Irena Fiket iz Ne davimo Beograd, istakla je da opština Vračar više ne može da podnese bilo kakvo uklanjanje zelenih površina.

– Nama su se građani javili sa molbom da im pomognemo, i mi ih ovde predstavljamo u odbrani javnog interesa, odnosno očuvanja zelenih površina. Nemamo više nikakav luksuz da na Vračaru bilo koju zelenu površinu zamenimo građevinskom površinom, istakla je Fiket.

Robert Kozma, takođe iz Ne davimo Beograd, naglasio je da je peticija pokazala da čak 12.000 građana želi da park na Slaviji ostane park, da se tretira kao javna zelena površina, „koja isključivo treba da se oplemenjuje sadržinama namenjenim za park“.

– Razvoj Beograda nije kada se ruši park, kada se ne slušaju želje građana i stav struke. Izgradnja neprimernog objekta ne bi samo oduzela park, već bi dovela i do većih saobraćajnih gužvi, jer bi bio onemogućen prilaz Slaviji. Dodatno bi se zagadio kvalitet vazduha i povećala količina buke, istakao je Kozma.

Podsetio je da je gradska opština Vračar organizovala, kako je rekao, „kvazi raspravu“, na kojoj su aktivisti Ne davimo Beograd pozvali nadležne iz opštine da stanu na stranu građana, „ali, nažalost, oni ne slušaju interese građana“.

Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd je naveo da argument da je na mestu Mitićeve rupe uvek bio planiran stambeni objekat ne može da stoji u situaciji „kada se grad užurbano menja i kada ne može da odgovori na izazove 21. veka“. Kako je objasnio, Vračar je devedesetih godina imao 2,5 kvadratna metra zelene površine po stanovniku, a da sada ima manje od 1,5 kvadratna metara po stanovniku. Dodao je da je evropski standard i preporuka da bude od 20 do 30 kvadratnih metara zelenih površina po stanovniku.

„Fale nam parkovi…“

„Fale nam parkovi, svetlost, deca, ne treba nam još betonskih visespratnica“; „Želim više zelenih, uređenih površina, a sve lepe kuće po Vračaru ste ionako srušili i pretvorili u zgrade od stakla betona i ogledala“; „Zato što je dosta. Zato što je ovo jedina zelena površina u blizini Slavije (koja je već upropaštena), ovde se deca druže. Zato što je to Mitićeva rupa. Ja sam se sankala nekada tu, moje dete se sanka tu. Zato što na Slaviji ne možemo da dišemo, a tek nećemo moći ako se uništi i ovo malo zelenila“, samo su neki od brojnih komentara građana koji su potpisali peticiju „Za park na Slaviji“.