Vraćen dug tvorcu najpreciznijeg kalendara

Rodna kuća Milutina Milankovića, tvorca najpreciznijeg kalendara koji koriti NASA, jednog od najpoznatijih srpskih naučnika, obnovljena je osam meseci od početka radova na njenoj rekonstrukciji. Velika dvospratnica narandžaste fasade u ulici Zlatka Takača broj 13 u Dalju (Slavonija) u Hrvatskoj povratila je prvobitni izgled pošto su 2005. tadašnje Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Srbije i Ministarstvo obrazovanja, znanosti i sporta Hrvatske napravili dogovor za njenu obnovu. Prema dogovoru, Vlada Srbije je uložila 260 hiljada evra u rekonstrukciju same zgrade, dok će nadležne institucije u Hrvatskoj platiti rekonstrukciju dvorišta i edukativne programe koji će se održavati u zgradi.

Visoko na listi NASA

Svake godine pod Milankovićevim imenom u svetu se održavaju brojni seminari i kongresi iz raznih oblasti na kojima je radio. Osim toga, njegove teorije predmet su mnogih naučnih radova, pa je Milanković jedan od najcitiranijih naučnika ikada. NASA ga je uvrstila među 15 najvećih naučnika, a proglašen je i za jednog od pet najznačajnijih evropskih naučnika svih vremena.

– Zaboravili smo čoveka koji je ovde ponikao i koji je na ovim prostorima postigao svoje naučne rezultate i stekao naučno ime. O tome će suditi ljudi koji se bave istorijom nauke. Odnosom prema Milutinu Milankoviću, najvećem srpskom i hrvatskom naučniku, pokazali smo kako se odnosimo prema sebi, a odnosimo se onako kako se odnosimo prema najboljima među nama, što je Milanković bio – rekao je prilikom otvaranja renovirane kuće ministar energetike Aleksandar Popović koji je kao ministar nauke krajem oktobra otvorio i radove na kući.

Milankovićevo pitanje

Milanković je najpoznatiji po reformi gregorijanskog i julijanskog kalendara koju je predložio. Milankovićev kalendar, koji je predložio kao jedinstveni i najpreciznji kalendar dosad, urađen je po narudžbini Srpske pravoslavne crkve i prihvaćen je na svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. U svojim memoarima Milanković je kasnije pričao kako mu nije jasno zbog čega reforma, koja je jednoglasno usvojena 1923, kasnije nije primenjena i pored svojih prednosti.

On je izrazio nadu da će se u zgradi okupljati deca svih nacija „s obe strane Dunava, jer ćemo tada moći da kažemo da smo odužili deo duga prema Milutinu Milankoviću“. Vlade Srbije i Hrvatske zajedno rade na projektu u želji da kuću otvore mladima iz celog sveta kroz edukativne programe koje će razvijati.
Kako je završen i projekat za uređenje dvorišta koje izlazi na Dunav, opština Erdut bi uskoro trebalo da objavi tender za taj posao. Predviđeno je da dvorište povrati izgled kakav je imalo za vreme Milankovićevog života. Biće posađeno cveće i drveće koje je tu već postojalo, urađena staza prema Dunavu, klupe i senica slična onoj pod kojom je Milanković voleo da sedi i piše naučne radove. Senica će, prema rečima stručnog saradnika za društvene delatnosti u opštini Erdut Đorđa Nedića, služiti i za kamerne kulturne sadržaje, čemu je namenjen i nekadašnji vinski podrum.
– Namera opštine Erdut je da ovde bude središte kulturnog i naučnog centra opštine. Od septembra ćemo početi uređenje dvorišta, a cilj je da ga rekonstruišemo onako kako je bilo u Milankovićevo doba, s Bečkim štihom – objasnio je Nedić.
Rodna kuća Milutina Milankovića izgrađena je 1820. i u to vreme predstavljala je prvu dvospratnicu u Dalju i okolini. O tadašnjoj ekskluzivnosti kuće govori i lokacija na kojoj je sagrađena – uz obalu Dunava. Dvorište izlazi na obalu, a porodica Milanković je imala i sopstveno kupalište na kojem je Milutin svojevremeno Mihajla Petrovića (Mika Alas) učio da pliva.
Osim što je služila za stanovanje brojne porodice Milanković, u kući se nalazila i trgovina kolonijalnom robom. O Milutinovoj vezanosti za rodni dom govori i Nekrolog o očinskom domu koji je napisao u delu „Kroz vasionu i vekove“. Kada više nije mogao da je održava, on je kuću prodao pedesetih godina prošlog veka, da bi se u nju uselila narodna policija koja iz kuće izlazi početkom sedamdesetih godina. Od 1979. Milankovićev dom postaje spomenik kulture, rešenjem Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Sada je to kulturno dobro u vlasništvu države Hrvatske, a opština Erdut je nadležna da se o njoj brine.
Meštanin Dalja Stevan Kovačević priseća se kako su se deca nekada igrala u napuštenoj staroj kući koja je doskora predstavljala „ruglo“ tog mesta.
– Završili smo obnovu kuće. Objekat je velik 320 kvadratnih metara, od čega 160 u prizemlju i isto toliko na spratu. Postoji i vinski podrum od dvadesetak kvadrata koji smo vratili u prvobitno stanje pa su stepenice popločane ciglom. Kuća je zadržala raspored prostorija kakav je bio za života Milutina Milankovića. U prizemlju postoji salon od 60 kvadrata, kuhinja, gostinjska i četiri spavaće sobe. Na spratu je gostinska soba s pogledom na Dunav i cestu, kao i još četiri prostorije – opisuje Jovo Vuković, vlasnik i direktor firme Vuković kompani koja je izvodila radove na kući.
On kaže da su radovi izvođeni prema fotografijama, uz saradnju s konzervatorima i da je izgled kuće „identičan“ prvobitnom. Jedina razlika ogleda se u najsavremenijim alarmima koji su instalirani.
Planirano je da renovirani objekat postane spomen-kuća Milutina Milankovića. U prizemlju će biti postavljena izložba o Milutinovom životu i radu, kao i njegove knjige. Njegova zaostavština koja obuhvata rukopise, deo ličnih predmeta kao što je pisaći sto i portret Paje Jovanovića nalazi se u depou Srpske akademije nauka i umetnosti. Nedić objašnjava da se opština Erdut nalazi u „načelnim razgovorima“ sa SANU kako bi dobili barem replike tih predmeta.
– Nadamo se da će biti izložen deo njegove lične zaostavštine, ili replike nekih njegovih ličnih predmeta. Osim toga, jedna soba će biti posvećena ostalim Milankovićima. Njegovom bratu Bogdanu, muzikologu i romanisti, kao i njegovom dedi Urošu, filozofu. Na spratu će biti kongresna sala i informatički centar za naučni rad mladih, a otvorio se i prostor da se u potkrovlje preseli Narodna biblioteka Dalj – ističe Nedić.
Milutin Milanković je rođen u Dalju 1879. kao najstarije dete u imućnoj porodici. Milutin je završio srednju školu u Osijeku kao đak generacije. Potom prelazi u Beč, gde je završio studije građevinske tehnike 1902, a dve godine potom i doktorirao. Do 1909. radio je u Austrougarskoj kao inženjer, a zatim vođen patriotskim pobudama prelazi na Univerzitet u Beogradu gde je izabran za profesora racionalne mehanike, nebeske mehanike i teorije fizike. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije nauka, čiji je potpredsednik kasnije postao. Bio je i redovni član Nemačke akademije nauka u Haleu i dopisni član drugih akademija i naučnih institucija.
Milanković je bio građevinac, astronom, matematičar, geofizičar. Utemeljivač je moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu. Svetski je poznat po teoriji ledenih doba koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi. Naučni genije Milankovića dobio je međunarodno priznanje 10. decembra 1976, kada su u časopisu „Nauka“ objavljeni rezultati petogodišnjeg projekta o tačnosti njegovih proračuna. Milankovićevi radovi su postali predmet izučavanja timova stručnjaka, jer je njegov rad zadirao u više naučnih disciplina.