Vrane napadaju ljude u blizini gnezda jer se boje za svoje mladunce

Vrane su odavno odomaćeni stanovnici gradskih dvorišta, parkova, zelenih površina okruženih betonom.

U prvim prolećnim mesecima ove ptice, koje su sastavni deo urbanog miljea, pa ih ljudi skoro i ne primećuju u svom okruženju, odjednom izazivaju pažnju ponašanjem koje kod mnogih izaziva strah i strepnju od mogućih povreda.

Međutim, oprez je svakako poželjan i upozorenje ljudima da se ne približavaju njihovim mladuncima u vreme kada oni nevešto poleću iz gnezda.

Vrane napadaju ljude u blizini gnezda jer se boje za svoje mladunce, što je za ovu vrstu uobičajeno ponašanje koje ne izaziva ozbiljnije posledice ili vrlo retko može da dovede do manjih povreda, pa iz toga razloga treba biti obazriv, navode u Zavodu.

Najbolji način da se ljudi zaštite, jeste da izbegavaju mesta gde se nalaze gnezda vrana ili ukoliko se nađu u blizini gnezda da se što pre udalje iz zone gnezda.

Vrana se gnezdi uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima.

Tokom maja meseca, mladunci vrane su operjali i izleću iz gnezda. Period kada mladunci uče da lete je posebno kritičan, pa se dešava da ispadaju iz gnezda i pre nego su spremni da lete.

Tada odrasle ptice brane teritoriju i mladunce, pa može doći i do napada ukoliko se prolaznik previše približio mladuncu.

Najpre odrasle ptice počinju glasno da šalju znake upozorenja snažnim gakanjem, nakon čega mogu da se upute ka potencijalnom „uljezu“ sa lažnim ili pravim napadima u cilju odbrane mladunaca.

Period kada je moguće ovakvo ponašanje vrana traje oko desetak dana, nakon čega su mladunci potpuno spremni za let i više nema bojazni od napada.

Vrane uglavnom napadaju kada su mladunci nisko u žbunju ili u nižim delovima krošnje drveta.

U periodu kada mladunci izlaze iz gnezda, neophodno je biti oprezan prilikom prolaska u blizini gnezda, ili mesta gde su mladunci.

Ukoliko ptice uporno brane mlade, poneti kišobran ili neko drugo sredstvo s kojim se može odbraniti od potencijalnog napada vrana. Takođe, trebalo bi se što pre, i po mogućstvu bez panike i naglih pokreta, udaljiti od mesta gde vrane brane teritoriju, odnosno mladunce koji su ispali iz gnezda.

Vrane mogu i decu doživljavati kao uljeze, pa bi roditelji sa decom naročito trebalo da budu oprezni i spremni da reaguju.

U cilju bezbedosti ljudi, a naročito dece, poželjno je postaviti tablu sa upozorenjem da su mogući napadi vrana na tom prostoru.

Postavljanje tabli sa upozorenjem gde se nalazi teritorija vrana je svrsishodno i to može da organizuje npr. skupština stanara ukoliko se gnezda nalaze u blizini stambenih objekata ili da se preko upravnika zgrada obratite nadležnoj gradskoj službi.

Kao osnovnu pomoć predlažemo da se koristi kišobran u zaštiti i da se kroz zonu gde se nalaze mladunci prođe što pre, ali bez panike i naglih pokreta, ili da se ta manja zona trenutno izbegava, ukoliko je moguće. Takvo ponašanje je privremeno i ptice će se udaljiti ili neće biti takvog ponašanja kada mlade ptice budu letele.

Siva vrana

Dužina tela 44–51 cm. Stanarica je. Prisutna je u različitim otvorenim staništima, od ravnica do visokih planina. Redovna je i brojna u poljoprivrednim područjima, gradovima i selima.

Siva vrana koristi raznovrsnu hranu biljnog ili životinjskog porekla, vrlo je prilagodljiva i koristi različite tehnike da bi došla do obroka.

U Srbiji je zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a takođe je označena kao lovna vrsta.

Razlog masovnog pojavljivanja i gnežđenja vrana u gradskim jezgrima i urbanim sredinama prilično je složen, ali je to, pre svega, povećanje količine otpada, naročito onog koje je organskog porekla, što je posledica povećanja koncentracije ljudi u gradovima i širenje gradova. Samim tim, to za vrane znači i olakšan pristup hrani, kojom prilikom i dolaze u „sukob“ sa ljudima, naročito u periodu gnežđenja i izlaska mladih iz gnezda.