Zoran Zlatanović, foto: Zoran ZlatanovićZoran Zlatanović (55) iz Vranja, koji je nedavno dobio nagradu za ručno izrađen štap patrijarha Pavla na Saboru frulaša, u Prislonici kod Čačka, za Danas kaže da se drvetom i duborezom bavi više od 30 godina. Premda je sa izradom štapova počeo tek posle patrijarhove smrti, nije imao priliku da mu ih lično uruči. Dodaje da naziv ovog priznanja ne treba posmatrati bukvalno, već objašnjava, „da ne bude zabune“, da je u pitanju štap koji bi mogao da koristi patrijarh Pavle.
Posebno ističe naš sagovornik da nije samo ove godine napravio pastirski štap za počivšeg patrijarha, već ih ima „minimum sedam ili osam“, nije siguran jer ih „nikad nije brojao“.
„Ta ideja o štapovima se javila tek posle patrijarhove smrti. Voleo bih da sam imao priliku da upoznam patrijarha Pavla i da mu lično predam štap koji bi on koristio. Ja, iskren da budem, nisam ni znao da se održava Sabor frulaša u Prislonici kod Čačka. Predtakmičenje se održava u pet gradova Srbije, jedan od njih je i Vranje, a posle je manifestacija preseljena u Vranjsku Banju. Onda je Zoran Raičević, organizator Sabora frulaša iz Prislonice, predložio da napravim štap i budem njihov gost u Čačku. Od tada je to zaživelo i svake godine sam učestvovao i pravio štapove, možda sam dvaput propustio. Nije to jedan štap, napravio sam ih više, za svaku godinu novi“, priča Zlatanović.
Ti štapovi za patrijarha koje svake godine pravi ovaj umetnik, prema njegovim rečima, ostaju u Prislonici gde se čuvaju.
„Ne mogu da vam konkretno kažem koliko vremena provedem praveći jedan štap, ne radim to po ceo dan, počnem mesec dana pre nego da ga pošaljem i natenane, po dva do tri sata dnevno, neki dan promašim, ne radim, nema pravila. Skoro svi štapovi koje sam napravio su od bagremovog drveta, jer je to veoma čvrsto drvo, ne možete da ga slomite. Trudim se da štapovi budu što je moguće prirodniji, veštačkim mi se čine ovi koje prave drugi takmičari. Koristim drvo isključivo onakvo kakvo je raslo u prirodi, ne ispravljam ga da bi lepše izgledalo. Drugi pretrpavaju štapove detaljima, ali, po mom mišljenju, treba imati detalje na nekoliko mesta, da budu uočljivi i efektni. Kad pretrpaš štap šarama, ti onda ništa ne vidiš“, kaže ovaj Vranjanac, drvni tehničar po struci.
Ističe da „više i ne pamti koliko je prvih mesta osvojio u konkurenciji za štap patrijarha Pavla, ali da svake godine sa zadovoljstvom prihvati poziv domaćina.
„Oni te štapove sakupljaju i nose na izložbe po svetu. Svake godine se finale Sabora frulaša održava u Prislonici. Bilo je prethodnih godina i takmičara iz Republike Srpske. Ranije je Sabor bio odlično posećen, mogao si da vidiš reku ljudi, dok je poslednjih godina, posle korone, slabija poseta“, priča za Danas Zlatanović.
Osim drvenarijom, ovaj, prema priznanju drugih, talentovani umetnik bavi se i slikarstvom i vajarstvom.
„Radim duboreze, skulpture, takođe i slikam. Ikone radim samo po narudžbini, i oslikavam ih i radim u duborezu. Duboreze sam radio za svoju dušu, najviše reljefe. Ostao mi je samo jedan jedini reljef, sve sam ostalo prodao, sad ne mogu da nađem vreme da radim za svoju dušu. Prebukiran sam poslom i ostaje mi minimum slobodnog vremena. Iskoristim ga da neku sliku doradim. Uglavnom sam napet, ali me slikanje opušta. Drvetom se bavim od malih nogu, aktivan staž mi je minimum 30 godina. Već u osnovnoj školi sam počeo sa brodomodelarstvom“, dodaje on.
„Dosta radi“, a svaki svoj ručni rad „brzo i proda“, jer se, kaže, „svuda u svetu“ ceni njegova umetnost.
„Prodajem po celom svetu, samo u Afriku nisam slao svoje radove. Nemam izložene radove, radim u malom prostoru i kad god nešto napravim, ja to odmah prodam, jer radim samo po narudžbini. Preko specijalne prodavnice na internetu me kontaktiraju, tu se trguje. Puno radim filmsku rekvizitu, najviše prodajem originalne štapiće Harija Potera. Ljudi traže i skulpturice i ostale džidža-bidže, predmete manjih formata koji mogu lako da se pošalju. Odustao sam od slanja gabaritnijih stvari, jer ne znaš da li će predmet da stigne u jednom komadu onome ko ga je naručio“, zaključuje Zlatanović.
Iako kaže da je samouk, primer je čoveka koji je svoj mir, ljubav i beg od stresa, naposletku i izvor prihoda, pronašao u kreativnom izražavanju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
