Od 8. januara, kada je zvanično počela vakcinacija u centralnom gradu Pčinjskog okruga prema zvaničnim podacima jednom tri vakcine (sputnjik V, Sinofarm, FajzerBiontek) ukupno je vakcinisano 17.255 građana ili nešto manje od dvadeset procenata, što je Vranje svrstavalo u „solidniji“ krug srpskih gradova po broju onih koji su primili zaštitu od korona virusa.
Međutim, nakon nekoliko događaja, među kojim je i slučaj različitim vakcinama cepljenog Vranjanca, entuzijazam građana kao da kopni, pa su redovi ispred punktova sve manji.
Početak vakcinacije obeležila je skeptičnost zdravstvenih radnika i startna euforija starijih građana u prvom redu penzionera. Bilo je gužvi, a onda od kada je javnost saznala za slučaj Slađana Antića, koji je primio dve različite vakcine Vranjanci su postali skeptičniji. Slična je i situacija u Surdulici, gde je procenat vakcinisanih oko 18 procenata, a slična je i situacija u Bujanovcu i Preševu.
– Lekarska greška nas je naterala da pojačamo kontrolu vakcinacije i revakcinacije. Tako su razdvojili punktove za prvo i drugo vakcinisanje, objašnjava koordinator u ZC Vranje dr Nebojša Dimitrijević.
U velikim kolektivima Jumko, Simpo, Geoks, Alfa plam za sada je radnicima „samo preporučeno da se vakcinišu“, ali nije bilo kolektivne vakcinacije.
– Ja sam primio vakcinu, ali većina kolega još uvek slušajući različite informacije odbijaju vakcinaciju, kaže Vladimir Stojanović, radnik Jumka.
U Trgovištu broj vakcinisanih građana od oko pet hiljada stanovnika je minimalan.
Dr Dušan Novković, lekar u Zdravstvenoj stanici u selu Vlase, gde živi oko 1.500 stanovnika, kaže da je vakcinu primilo oko dve stotine seljana.
– Imao sam pacijentkinju koja mi je rekla, ja neću da se vakcinišem, jer će to da mi sprži jetru. Predrasude su i dalje prisutne i to uprkos kampanji, ne podstičem građane na vakcinaciju, objašnjava Novković za Danas.
U Domu zdravlja u Bujanovcu do sada je vakcinisan najveći broj stanovnika Srba iz opština u Kosovskom pomoravlju, a zanemarljiv broj Albanaca, Srba i Roma.
I dr Skender Destani, dugogodišnji lekar u Domu zdravlja u Preševu, gde je takođe broj vakcinisanih ispod proseka, navodi „tradicionalan odnos koji Albanci imaju prema novim lekovima, pa i prema vakcini“.
– I pre početka vakcinacije, kada je korona u pitanju, imali smo slučajeve da Albanci izbegavaju odlazak kod lekara, već se opredeljuju za lečenje tradicionalnom medicinom. Sa vakcinacijom je slična situacija i trebaće vremena da se ta situacija promeni, navodi dr Destani.
Inače, tokom jučerašnjeg dana u Vranju broj novozaraženih virusom korona bio je 123, a u Pčinjskom okrugu registrovano je 183 obolelih od kovida 19.
Romi „daleko“ od igle
Durmiš Jašarević, novinar koji živi u romskom naselju Gornja čaršija u Vranju, za Danas kaže da je „zanemarljiv broj Roma koji je do sada primio vakcinu protiv korone“.
„Razlog za to je što se ponajviše preko društvenih mreža šire informacije o različitim efektima po ljude koji su primili neku od dostupnih vakcina. Obolelih ima i među Romima, kao i preminulih, ali tek za nekoliko meseci možemo konkretno analizirati efekte vakcinacije. Postoji podeljenost za i protiv vakcinacije i to je tema o kojoj se najviše priča, navodi Jašarević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.