Ickovog strica su obesili u Novom Sadu. Bio je komunista. Ni Icko ni ja ne znamo šta je komunista. Vešanje je strašno.
Čoveku omotaju konopac oko vrata, visi na nekom stubu i dugo se muči. Kažu da se mučio i popin brat, koji se obesio o trešnju pred školom zato što učiteljica nije htela da se uda za njega. Ona se odmah posle toga odselila u Palanku.
To je bilo sve što smo znali. Roditelje nismo smeli da pitamo ni o komunistima ni o vešanju. Ne smemo da pitamo ni sadašnju učiteljicu.
Došla je na početku školske godine. Ne govori naš jezik. Tera nas da govorimo mađarski. Veoma je stroga. Uvek je našminkana. Kod nje uveče odlazi žandarski narednik. On je glavni u selu. Kod njega vode lopove, pijance i besposličare. Mlati ih kao volove dok ne ubije boga u njima.
Ne znam zašto narednik odlazi kod učiteljice.
Valjda je ne tuče. Ne zna ni Icko. U ratu je bolje što manje znati, kaže Ickov otac. U ratu ljudi ubijaju jedni druge. Ako žandari čuju šta smo pitali, teško nama. Svi se plaše žandara. Pokušavamo sami odgonetnuti ono što nas muči. Zašto je rat, zašto su došli žandari, zbog čega su i kuda oterali starog učitelja? Čitao nam je svoje pesme i delio bombone. Zašto kod nas ne pucaju?
Zbog čega u školi moramo da govorimo mađarski? Odrasli o ratu pričaju polušapatom ili kad misle da brat i ja spavamo. Tako saznamo da su kod nekih prevrnuli celu kuću tražeći nekakve letke, da se neko slizao sa žandarima, da bogataške sinove neće poslati u rat.
Ickovi roditelji su Jevreji. Zovu se Vajs.
Oni su nam prve komšije. Ne idu u crkvu. Deda kaže da su dobri ljudi. Ni drugi Jevreji ne idu u crkvu. Okupljaju se svake subote u svom domu i pevaju svoje molitve. Mnogi u selu ne vole Jevreje, jer su ubili Hrista. Deda kaže da su Hrista razapeli neki drugi, loši Jevreji i da je to visoka politika.
Ovi u našem selu nisu takvi. Zato smem da se igram s Ickom. Nekim dečacima roditelji ne daju da se igraju s jevrejskom decom. Veliki dečaci se rugaju manjim Jevrejima i tuku ih. Veliki su kukavice. Tuku samo slabije. Icko ne sme da ide sam u školu, ni da se igra sam. Kad je sa mnom i bratom, niko ga ne dira.
Jevreji su došli izdaleka. Zato govore drugačije nego mi. Niko ne razume njihov jezik. I naši čukundedovi su došli izdaleka, ali mnogo pre njih. Neki Jevreji su bogati, pa ih svet mrzi jer im zavidi.
Pitam dedu zašto mi nismo bogati. Kaže da imamo sve što nam treba. Deda mi kaže više nego roditelji, ali ni on ne voli pitanja o ratu, komunistima i vešanjima.
Vajsovi imaju dućan. Icko kaže da su se neki njihovi rođaci odselili daleko, čak u Ameriku. Njegovi tata i mama ne mogu da se dogovore šta da rade. Tata bi da i oni odu, mama neće.
Oni imaju mnogo knjiga. Često gledamo slike životinja i vojnika. Ne možemo da čitamo jer su na nemačkom. Icko saopštava da će mi ostaviti atlas ako odu. U njemu se gradovi i države zovu drugačije nego kod nas, ali ipak znamo gde je Afrika, gde je Indija, Grenland i Amerika.
Ima i jednu knjigu u kojoj su gole glumice. Gledamo je kad nikog nema kod kuće i smejemo se.
Jedne večeri su Ickovi roditelji došli kod nas preko bašte i doneli nekoliko kutija i zavežljaja. Dugo su sedeli u kuhinji i razgovarali s mojima. Brat kaže da su majka i komšinica plakale.
Početak školske godine je odložen. Radovali smo se, jer nismo voleli novu učiteljicu. Icko mi je rekao da će ih uskoro odvesti u zatvor i da će tamo ostati do kraja rata. Ne znam kako izgleda zatvor. Icko se plašio da će ga tući, jer tamo tuku sve redom. Tešio sam ga dedinim rečima, da oni nisu ništa krivi. Kroz nekoliko dana dobošar je pročitao naredbu da se svi Jevreji ujutru okupe u školi. I te večeri su Ickovi roditelji došli kod nas preko bašte. Razgovarali su tiho, ništa nisam razumeo.
Jevreji su bili u školi nekoliko dana. Jedne noći došli su vojnici i kamionima ih odvezli u Sombor. Iz roditeljskog razgovora saznao sam da su neki mlađi na vreme pobegli. Ostalima nema spasa, rekao je otac. Deda mi je rekao da je rat veliko zlo. Više ni on nije znao, ili nije hteo da mi kaže. A nije bilo Icka, s kojim sam mogao razgovarati o svemu.
Dvaput su kod nas dolazili žandari. Dugo su razgovarali s ocem i dedom. Otac je rekao majci da su pitali gde su Vajsovi mogli sakriti novac i zlato. Jedne noći neko je porazbijao prozore na Vajsovom dućanu i kući.
Otac je ujutru otišao da prijavi žandarima. Kad se vratio, ispričao je da su opljačkane sve jevrejske kuće. Razvuklo se sve što se moglo: šporeti, posuđe, odela, stolovi i stolice, majstorske alatke, bicikli. Krao je ne samo ološ, već i imućan svet, rekao je otac dedi. Priča se da je Štajnerovu kuću, koja je bila najbogatija, ispraznio žandarski narednik.
Hteo sam da odem i uzmem atlas koji mi je Icko obećao. Da se nisi usudio uzeti išta tuđe, rekao je deda. Lopovi nisu dirali knjige. Pokupili su ih žandari i odneli u školu.
Zašto i kuda su odveli naše komšije i ostale Jevreje? Šta tamo rade? Kad će se vratiti?
Ne vredi da pitam. Reći će mi da ne mogu razumeti. Majka je rekla da nas neće odvesti u zatvor. Da smo mogli, pomogli bismo im, izjavila je. Valjda će ih pustiti kad ovo prođe, nadala se.
Idućeg proleća vojnici su u jevrejske kuće doveli ljude iz dalekih krajeva. Zvali su se Čangovi. Nisu išli u crkvu. Krali su šta god su stigli i iz kuća i iz bašta i s njiva. Niko ih nije voleo.
Svi su imali prljavu i pocepanu odeću. Njihova deca išla su u posebno odeljenje. Roditelji nisu dali da se igramo s njima. Govorili su da ćemo od njih navući svakojake boleštine. Nismo ni mogli, jer ih nismo razumeli.
Kad sam krenuo u četvrti razred, pričalo se da će se rat uskoro završiti. Jedne noći iz sela su otišli svi žandari. S njima je otišla i učiteljica. Ponovo nismo morali da idemo u školu. Kroz nekoliko dana otišli su i oni iz jevrejskih kuća. Za njima nije bilo šta da se opljačka, govorili su ljudi.
Posle su došli partizani i Rusi.
Bili su smešteni u školi i u jevrejskim kućama. Ni roditelji ni deda nisu znali da mi kažu kad će se vratiti naše komšije. Jednog dana vratio se Čika Vili, moler. Pričalo se da je sama kost i koža i da su mu spalili celu familiju. Mada su to stariji krili od mene, saznao sam da su u logoru spalili i sve Jevreje iz našeg sela.
Vratio se naš stari učitelj. Prvog dana u školi rekao je da nikad više neće biti rata. Pitao sam ga da li je istina da su u logorima palili i decu. Amerikanci su mnoge oslobodili, rekao je. Možda je tvoj Icko sada negde u Americi.
Ne znam gde će Vajsovi živeti ako se vrate. U jevrejske kuće uselili su se ljudi iz dalekih planina kojima je u ratu sve spaljeno. Zovu se kolonisti. Ni oni ne idu u crkvu. Lože vatru u dvorištu, po celu noć larmaju i pevaju. Nose prljava vojnička odela.
Njihova deca ne znaju ništa, jer u ratu nisu išla u školu. Deda kaže da će me najesen dati u školu u grad. Moram završiti veliku maturu i otići u neki normalan svet.
Nisam više dete, ali ne znam kako izgleda normalan svet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.