U vrbaskom „Agrozavodu“ tvrde da je na teritorijama četiri opštine koje pokrivaju stručnjaci ove institucije setva pšenica obavljena prema planu i pre snega.
– Na području opština Bečej, Srbobran, Vrbas i Kula obrađuje se oko 140 hiljada hektara, a pšenica je kao što je i planirano zasejana na oko 35 hiljada hektara.
U vrbaskom „Agrozavodu“ tvrde da je na teritorijama četiri opštine koje pokrivaju stručnjaci ove institucije setva pšenica obavljena prema planu i pre snega.
– Na području opština Bečej, Srbobran, Vrbas i Kula obrađuje se oko 140 hiljada hektara, a pšenica je kao što je i planirano zasejana na oko 35 hiljada hektara. Individualni proizvođači su znatno mobilniji i oni su setvu pšenice obavili u planiranom roku i obimu proizvodnje, dok kod velikih sistema ima manjeg odstupanja od plana i zasejano je oko 2 hiljade hektara manje od planiranog. Pri tom oni još uvek imaju vremena da je poseju. Trenutno stanje pšenice može se oceniti kao dobro.
U proteklih mesec i po dana palo je oko 200 litara kiše po kvadratnom metru, što je pogodovalo usevima koji će uz sneg koji je pao imati dovoljno zimske vlage u narednom periodu i što se tiče ovog područja pšenica ima dobre uslove za dalji razvoj. Rano je još govoriti o krajnjem ishodu, ali sigurno je da pšenica ima dobar start. Ove godine mnogo je bilo priče o suši i njenom uticaju na prinose, međutim ukoliko se sve agrotehničke mere adekvatno primenjuju i u optimalnom roku, nijedna suša ne bi trebalo da umanji prinos u odnosu na prošlogodišnji za više od 20 odsto – kaže Miroslav Borojević, savetnik u vrbaskom „Agrozavodu“. Prema njegovim rečima ovogodišnju setvu pšenice u atarima Vrbasa, Bečeja, Srbobrana i Kule karakteriše i nešto veća upotreba mineralnih đubriva nego ranijih godina, što je vrlo dobar znak.
– Tome je sigurno doprinela i bolja kupovna moć poljoprivrednika koji su u prethodnih par godina imali priliku da ostvare nešto bolje profite, ali to je i znak da se kod njih povećava svest o značaju primene svih raspoloživih agrotehničkih mera i poštovanju optimalnih rokova – kaže Borojević.
Prema njegovim rečima trenutna velika vlažnost zemljišta ima i loših strana. – Kiše i sneg su trenutno najveći problem za repu koja na prilično velikim površinama još uvek nije izvađena, a ima mnogo izvađene, koja je i dalje u polju jer je onemogućen njen transport. Pored repe, na našem području ostalo je i oko pet odsto neobranih površina pod kukuruzom, ali to nije veliki problem jer se kukuruz može i još kasnije obrati. Sigurno je zbog velike vlažnosti znatno otežano i jesenje oranje koje je završeno na oko 60 odsto površina. Za obavljanje ovog posla ima još mesec dana i sigurno će se u tom periodu naći lepog vremena da se oranje završi – kaže Borojević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
