Vrebaju da ujedaju

Biblioteka „Vuk Karadžić“ ostvarila je zanimljiv projekat „Kultura za Evropu-Evropa za kulturu“ u saradnji sa Bijelim Poljem. Jedini projekat prekogranične saradnje iz oblasti kulture za koji je Evropa dala pare. Pročitasmo da su ujedi pasa iz lokalnih budžeta u Srbiji izvukli milijardu dinara. Država rekla – organizovane grupe, iste žrtve i advokati. Mi bismo imali šta da kažemo na tu temu jer, kako onomad slikovito definisaše neki odbornici „kereća mafija“ izvlači iz prijepoljskog budžeta desetine miliona dinara svake godine. Kerovi šetaju i vrebaju da ujedaju.

Posle velikih priča, obećanja i zaklinjanja, poseta sa najvišeg nivoa, „Livnica“, jedno od najperspektivnijih prijepoljskih preduzeća, odlazi u stečaj. Rekao Privredni sud. Građani blokirali Stanjevine. Stop smeću! Dojadilo posle pola veka. Predsednik opštine Dragoljub Zindović kaže da je ovaj problem prioritet opštine i da je ova vlast na početku već napravila veliki korak u pravcu rešavanja. Razume građane, ali ne i opoziciju koja je bila 12 godina u vlasti i nije problem ni pomerila, a sada okuplja građane kako bi zahtevali da ova vlast to učini za manje od šest meseci „što je nemoguće“.

Rovovska borba odbornika

Prođe blokada, a nelegalno izgrađenih objekata do 6.500 komada dođe. Prijepolje je dobilo zamenike gde god je trebalo. Prvi put i zamenika načelnika Opštinske uprave i zamenika sekretara Skupštine opštine. Neka se nađe. I kabinet predsednika. Trebalo bi da ga čine izabranici, savetnici, pomoćnici, stručnjaci za oblasti… Sednice Skupštine opštine više ne traju mesecima. Samo jedan dan. Verbalna rovovska borba odbornika na vlasti i onih koji su do skoro bili na vlasti. Pretresaju se razne vrste rublja koje je obično u pristojnim kućama uredno složeno u fiokama.

Bili izbori za predsednika Republike Srbije. Za Aleksandra Vučića ubedljivo glasali na svim biračkim mestima u Prijepolju. Skupština opštine se vratila praksi da ipak ima program rada. Od 2009. godine ni jedan nije ispoštovan. Doneta odluka da se uvede red i pravila u taksi prevozu. Neki rekli: aman zaman zar 500 taksista u gradu sa jedva 37.000 ljudi. Data tri meseca da se sve prilagodi odluci inače će da pljušte visoke kazne. Posle više od tri meseca samo 21 taksista uskladio poslovanje sa odlukom. Preti li gradu komunalni kolaps?! Šta to znači. Pa, što bi rekli stari – pogledi oko sebe! Šta se dešava sa zgradom Vojske na glavnoj prijepoljskoj ulici, u srcu grada? Ruiniranje dok se čeka restitucija. Pre cele decenije Uprava prihoda preseljena zato što je objekat vojno vlasništvo. Opština sedam godina pokušavala da otkupi zgradu, ali posle obimne korespondencije sa nadležnim ministarstvom i procenjene vrednosti za koju su bila i namenjena budžetske sredstva, stigao dopis da je podnet zahtev za povraćaj imovine. Tako tri godine svi zaćutali, niko ne zna šta se događa, a zgrada u centru grada pridružila se mnogima koje propadaju na očigled svih.

Samo pola godine pošto je odlukom Skupštine opštine formirano Javno preduzeće za održavanje lokalnih puteva, isti odbornici su sopstvenu odluku opozvali i doneli odluku da se to isto preduzeće likvidira. Nema sredstava, nema mogućnosti da posluje, nema kadrova, zaključili. Isto bilo i kad su ga osnivali ali, eto, vele, hteli da vide, da probaju. A likvidacija da li će da košta? Će da košta. Po budžetu.

Na muslimanskom groblju Kosovac zapaziše nered. Veli neko da su „doseljenici“ zauzeli gradsko groblje staro 60 godina. Islamska zajednica će da reaguje. A ko dozvoli da se po mezarlucima toliki šeću i parama kreću i grade ona zastiđa umesto mezara u skladu sa skromnošću i adetima kakve vera nalaže ovih prošlih, bogme biće i dvadeset godina ?! Ko plati taj (očigledno) i po mezarlucima klati kako hoj i tako već godinama, na ibret ono malo onih što prekostaše da se ibrete jer znaju šta to znači.

Je li istina ono što je stvarno?

Odbornici o privredi. Opet uporedni podaci iz devedesetih, a poslednja statistička poređenja su s početka dvehiljaditih. Nisu rađena nova na nivou države. Ima li pomaka? Moguće da ima, ali smo mi u poslednjoj kategoriji gde su najsiromašnije i devastirane opštine. Razvoj malih i srednjih preduzeća beleži pad od 2010. godine. Primanja zaposlenih zaostaju 32,5 odsto za državnim prosekom. Uspešnost privatizacije ispod 10 odsto. Nezaposlenih više od 5.000 od 37.000 stanovnika.

Bolnica dobila novi ultra zvuk posle 14 godina. List Polimlje jubilej imao. Jubilej je to i opštine i novinarstva u celoj državi. Zamislite entuzijastu, pravnika, koji je 1932. prodao babovinu, zamislite tog intelektualca Milivoja Žugića koji to učini da bi platio troškove štampanja lista Sandžak, koji poče da izlazi u vilajetu sa 85 odsto nepismenih. A onda 1952. godine sve se nastavilo kroz Polimlje. Ceo život stao bi na tim stranicama novina. I istorija nam je sva tu. Prvi broj Glasa Polimlja izašao 1. marta 1952. Sredinom šezdesetih godina je među samo 24 lokalna lista koliko je ukupno izlazilo u „unutrašnjosti“. Čitali smo na stranicama Polimlja“kako se selendra bez i jedne fabrike i radnika industrijalizovala i imala više od 10.000 zaposlenih. A onda: od „ništa“, pa preko parola do „gotovo ništa“. I Polimlje dobilo priznanje opštine Prijepolje na Dan opštine za svoj rad. A na panel diskusiji novinara iz Srbije koja je održana baš u Prijepolju ljudi od struke i integriteta rekli:“ Lažne vesti kontaminiraju javni život i nanose ogromnu štetu bez obzira da li su plasirane u propagandne svrhe ili su posledica neznanja“. Sloboda govora nije haos i anarhija, ona podrazumeva i odgovornost“.

Jedan od događaja koji je obeležio ovu godinu je ustoličenje Atanasija za novog episkopa Mileševske eparhije uz svetu liturgiju koju je predvodio Patrijarh SPC Irinej. Prijepolje će obasjati savremena, štedljiva led rasveta koja će biti postavljena na 2700 sijaličnih mesta. Koštalo to 59 miliona dinara. Znate li koliko koštaju sudski sporovi koje je opština izgubila, a tužili je sopstveni građani? Oko 70 miliona dinara samo u ovoj godini. Kakvi su to sporovi?! Pseća ujedanja, padovi po džadama i trotoarima i lomovi raznih udova, zauzeća zemljišta od pre 40 godina, razni radni sporovi… Nabralo se. Kako? Građani imaju svedoke. I advokate. I tapije. A opština nema. Tapije.

Šta je obeležilo 2017. godinu još? Pre svega vest da je Vlada Slovenije odobrila 800.000 evra da se u Prijepolju gradi transfer stanica za otpad, a stručnjaci iz Slovenije lokaciju u Strugovima ocenili kao izvanrednu. Hoće li nam se posrećiti da konačno nestanu Stanjevine ili sramota Prijepolja i Srbije? Konačno ćemo imati i „gradsku kuću“ kako dolikuje gradu, umesto ružne, sive zgradurine u sred grada, čija je tmurna fasada decenijama mogla da bude i vrlo neprijatna alegorija. Posle 30 godina uloženo i u seoske ambulante da se ne sruše. Pa, koliko god ima još ljudi da se pregleda i leči. Posle 40 godina remontovana kotlarnica u Bolnici i Domu zdravlja, da se pacijenti ne greju grejalicama donetim od kuće. Sad još samo da se uvede red i u stambene zgrade, da ne izgledaju kao favele jer svako zida i doziđuje, farba i kreči kako mu se hoće i može. Odbornicima umesto mizernih dnevnica od 2.000 uvedena mesečna nadoknada od 10.000 dinara.

Po medijima sve češće o Prijepoljcima koji pevaju i glume. Većina amaterski. Čekamo ko će se pojaviti i u nekom rijaliti programu, pa da bude istinska zvezda. Do tada, citirala bih Vukomana Šalipurovića, koji se bavio istraživanjem ovih krajeva, koji reče kad mu dadoše onomad nagradu:“ Da bi smo se na ovim prostorima bavili naučnim i kulturnim radom trebalo bi odbaciti ćiftarluk, usko gledanje, palanačku dušu, male, sitne, lične tekovine, lične kućogradnje, manije placeva i sitnosopstveničkih imanja. Treba tražiti znanje, obrazovanje, a ne palanački stil. Radničkoj klasi tek došloj sa sela, koja puni gradove Polimlja i unosi navike seoskog rovaša, međaških odnosa i svađa, krčenja i prisvajanja i malog osećaja za zajedničkim i gradskim – treba pružiti kulturno vaspitanje, kulturne ustanove, kulturno mišljenje i vladanje“. Bilo to pre pola veka.