Vredno istraživanje naučnica sa PMF-a u Novom Sadu: Poljoprivredni otpad pretvaraju u koristan biougalj 1Foto: PMF/Privatna arhiva

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu u projektu pod nazivom „EnviroChar“, tim naučnica bavi se pretvaranjem poljoprivrednog otpada u vredan biougalj.

Cilj im je da unaprede korišćenje biouglja kao svestranog i održivog materijala za različite primene, od zelene hemije, preko primene u analitičkoj i elektroanalitičkoj hemiji, ali i kao materijala za razvoj metoda za detekciju i uklanjanje postojanih organskih polutanata iz vodene sredine.

U ovom konceptu „od otpada do resursa“, organski otpad treba da postane sirovina za proizvodnju biouglja čime se rešavaju izazovi upravljanja otpadom.

Kada je Fond za nauku otvorio program Promis 2023, pravila konkursa su bila takva da su članovi tima mogli biti samo istraživači i mladi saradnici koji još uvek nisu doktorirali ili su titulu doktora nauka stekli u proteklih sedam godina, kaže dr Jelena Beljin, rukovodilac ovog projektnog predloga sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine.

S toga, tim pored nje, čine još pet izvrsnih mladih naučnica sa PMF: dr Jasmina Anojčič, dr Tajana Simetić, dr Tamara Apostolović, msc Sanja Mutić i msc Nina Đukanović, a ideja o upotrebi biouglja u elektroanalitičkoj hemiji pojavila se u njihovim planovima još pre dve godine.

– Projekat „Sustainable solutions in environmental chemistry: exploring biochar potential“ je potekao iz ideje implementacije principa zelene hemije. Kroz projekat ćemo pokušati da koristeći poljoprivredni otpad proizvedemo biougalj, da rad u laboratoriji optimizujemo na takav način da se što manje rastvarača koristi i da na kraju tom biouglju damo dodatnu vrednost koristeći ga kao inovativni materijal u senzorici i određivanju pesticida u vodama – kaže Beljin za Danas.

U Vojvodini je oko 196 hiljada hektara pod suncokretom i oko 570 hiljada hektara pod kukuruzom.

Većina proizvedenog poljoprivrednog otpada, kako dodaje naša sagovornica, transportuje se na deponije ili spaljuje na požnjevenim mestima, oslobađajući gasove staklene bašte u našu atmosferu tokom razlaganja.

Vredno istraživanje naučnica sa PMF-a u Novom Sadu: Poljoprivredni otpad pretvaraju u koristan biougalj 2
Foto: PMF/Privatna arhiva

Manji deo nastalog poljoprivrednog otpada se iskoristi u stočarstvu, za loženje, ili za proizvodnju briketa/peleta, a još manji deo se kompostira, podvrgava anaerobnoj digestiji (proizvodnja biogasa) ili pirolizi.

Činjenica je kako ističe, da Srbija godišnje proizvede više od 100.000 tona poljoprivrednog otpada, što je stvorilo veliki pritisak na životnu sredinu, do te mere da izaziva negativne uticaje na zemljište, vazduh i vodne resurse, sa naknadnim uticajem na zdravlje stanovništva.

– Ako koristimo pirolizu da transformišemo otpad biomase u biougalj umesto da ga ostavimo po strani da se razgradi, ekološki problemi se mogu ublažiti dok se proizvode korisni materijali i energija. Piroliza je termičko razlaganje ugljeničnih materijala u okruženju bez kiseonika na visokim temperaturama, između 600 i 900 stepeni Celzijusa. Proces pirolize nije isto što i sagorevanje ili spaljivanje. Tehnologije su raznovrsne, kako u pogledu sirovina, tako i u pogledu kapaciteta i finalnog proizvoda – izjavila je Beljin.

Na globalnom nivou ima oko 100 proizvođača biouglja, u Srbiji se samo jedna firma bavi proizvodnjom biouglja.

Proizvodnja je zahtevna i potrebna su velika ulaganja, nastavlja ona, smatrajući da potencijal Srbije u ovoj oblasti postoji, ali je potrebno pre svega edukacija javnosti gde sve i u kojim oblastima biougalj može da se koristi kako bi masovna proizvodnja imala smisla.

Uvođenje biouglja kao ključnog sastojka za održivu ekonomiju dugo je bila više san entuzijasta nego konkretan plan. Ali to se promenilo.

Pogotovo kada je 2018. godine Specijalni izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene, osnovan od strane Svetske meteorološke organizacije i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, identifikovao samo šest tehnologija negativnih emisija koje bi mogle značajno smanjiti emisiju ugljenika i biougalj se našao na toj listi.

Kako kaže Beljin, pre samo nekoliko decenija, u području Amazona u Južnoj Americi, arheolozi su otkrili tragove ljudske aktivnosti koji datiraju još iz perioda pre dolaska Kolumba. Na tom području zemlja i danas ostaje izuzetno plodna, poznata kao „terra preta“. Otkrili su da jedan od ključnih faktora za očuvanje plodnosti zemlje jeste visoka koncentracija uglja u tlu.

– S druge strane, mnoga istraživanja širom sveta ukazuju na pozitivan uticaj biouglja kao organskog oplemenjivača zemljišta koji nosi hranljive sastojke za biljke. Primetan je porast prinosa čak i uz smanjene količine mineralnih đubriva ili potpuno odsustvo istih. Biljke takođe pokazuju veću otpornost, smanjujući potrebu za upotrebom pesticida, a istovremeno zahtevaju manje zalivanja. Određene vrste biouglja mogu da se koriste za ishranu životinja, u građevinarstvu kao zamena materijala i najnovija istraživanja kažu da može da se koristi i u određivanju i uklanjanju postojanih organskih polutanata iz vodene sredine – nastavila je ona.

Vredno istraživanje naučnica sa PMF-a u Novom Sadu: Poljoprivredni otpad pretvaraju u koristan biougalj 3
Foto: PMF/Privatna arhiva

U elektroanalitičkoj hemiji, biougalj može biti korišćen kao materijal za modifikaciju elektroda. Modifikacija elektroda biougljem može poboljšati njihove elektrohemijske performanse, povećati površinu elektrode i poboljšati selektivnost i osetljivost detekcije.

Kada je u pitanju uklanjanje postojanih organskih polutanata iz vodene sredine, biougalj može delovati kao adsorbent. Zahvaljujući svojoj visokoj poroznosti i velikoj površini, on može efikasno adsorbovati organske polutante iz vode, čime se poboljšava kvalitet vode.

„EnviroChar“ jedan je od dva projekta na ovom fakultetu koji je odobren u okviru poziva Promis 2023 Fonda za nauku Republike Srbije. Ukupna vrednost projekta je 140.000 evra.

Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari