Kragujevački Medicinski fakultet krajem prošlog meseca potpisao je protokol o akademskoj saradnji s Državnom medicinskom akademijom iz ruskog grada Smolenska. Protokolom su, između ostalog, predviđeni međusobna razmena nastavnika i studenata, rad na zajedničkim naučno-istraživačkim projektima, zajednička organizacija međunarodnih naučnih skupova i zajednički nastup na svetskim skupovima te vrste, kao i drugi oblici saradnje.
Kragujevački Medicinski fakultet krajem prošlog meseca potpisao je protokol o akademskoj saradnji s Državnom medicinskom akademijom iz ruskog grada Smolenska. Protokolom su, između ostalog, predviđeni međusobna razmena nastavnika i studenata, rad na zajedničkim naučno-istraživačkim projektima, zajednička organizacija međunarodnih naučnih skupova i zajednički nastup na svetskim skupovima te vrste, kao i drugi oblici saradnje. Nešto pre toga, 8. maja, u okviru proslave Dana grada (6. maja), Univerzitet u Kragujevcu potpisao je sporazum o saradnji s Politehničkim univerzitetom iz Torina. I tim ugovorom predviđeni su brojni vidovi saradnje, među kojima su, svakako, i međusobna razmena studenata i nastavnika i zajednički rad na naučno-istraživačkim projektima.
Na Univerzitetu u Kragujevcu ovih dana posebno apostrofiraju značaj ugovora o saradnji sa Politehničkim univerzitetom iz Torina. S tim u vezi naglašavaju da je, posle istovetnog univerziteta u Milanu, Politehnički univerzitet iz Torina najznačajniji i najveći tehnički univerzitet u Italiji, na kome studira čak oko 1.500 inostranih studenata, što je jedan od ključnih parametara njegove međunarodne reputacije.
Svet nam ne spominje slučaj Pravnog fakulteta
– Niko nam dosad u svetu nije spomenuo ono što se dogodilo na našem Pravnom fakultetu. To, međutim, sigurno nije naša prednost i stvara nam određene poteškoće, ali svet ipak zna da kao zemlja u tranziciji imamo određene probleme u visokom obrazovanju. Svet, s druge strane, uočava i pozitivne rezultate koje ostvarujemo u reformi visokog obrazovanja – kaže Đuran.
– Ugovor sa torinskim Univerzitetom značajan je i stoga što Kragujevac i šumadijski region već pola veka ima obimnu i uspešnu saradnju sa Torinom i regijom Pijemont. Ugovor o saradnji naših univerziteta sigurno će doprineti unapređenju i proširenju partnerstva ne samo Kragujevca i Torina, već i dva Pijemonta – onog italijanskog i ovog našeg, Šumadije. To partnerstvo dva grada i dve regije, pored već ostvarenog na privrednom i obrazovnom planu, u narednom periodu treba da se proširi i na druge delatnosti i oblasti – kaže za Danas rektor Univerziteta u Kragujevcu dr Miloš Đuran.
Naš sagovornik potom ističe da Univerzitet u Kragujevcu, pored ova dva poslednja, ima još preko 40 ugovora, sporazuma i protokola o međusobnoj saradnji sa univerzitetima iz Evrope i sveta. Kragujevački Univerzitet, prema Đuranovim rečima, ima veoma razvijenu međunarodnu saradnju, čiji je suštinski cilj što bolje pozicioniranje te visokoobrazovne ustanove u okruženju i svetu. – U poslednje dve godine intenzivno nastojimo da sve te ugovore i protokole o saradnji sa inostranim univerzitetima učinimo funkcionalnim. Ništa nam ne znači da oni ostanu mrtvo slovo na papiru. A nastojimo da ih učinimo funkcionalnim u smislu da profesori sa inostranih univerziteta dolaze kod nas, a da naši nastavnici odlaze u inostranstvo na specijalizaciju. Nastojimo da ih učinimo funkcionalnim i na planu međusobne razmene studenata. Smatramo da smo u poslednje dve-tri godine u tim nastojanjima u velikoj meri i uspeli. U prilog tome i činjenica da sve veći broj eminentnih evropskih i svetskih univerzitetskih profesora dolazi u Kragujevac, gde našim nastavnicima i studentima drže stručna ili predavanja o reformi univerziteta – veli dr Đuran.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu kaže da se jedan od prioritetnih ciljeva uspostavljanja saradnje sa inostranim visokoobrazovnim ustanovama odnosi i na stvaranje mogućnosti za formiranje zajedničkih studijskih programa za određene profile studija. Kao primer takve saradnje, Đuran navodi kragujevački Mašinski fakultet koji je formirao zajedničke studijske programe za doktorske studije sa Tehničkim univerzitetom u nemačkom gradu Braunšvajgu. – Formiranjem tih zajedničkih studijskih programa naši studenti mogu da završe doktorske studije i u Kragujevcu i u Nemačkoj. Predviđeno je, naime, da naši studenti mogu godinu i po dana doktorskih studija da završe u Kragujevcu, a da potom, istim povodom, provedu još godinu i po dana na Univerzitetu u Braunšvajgu, nakon čega dobijaju zvanje doktora tehničkih nauka sa pečatima oba univerziteta. Istu mogućnost, naravno, imaju i nemački studenti – kaže Đuran.
Univerzitet u Kragujevcu međunarodnu saradnju, prema rečima prorektora za nastavu dr Ljiljane Mijatović, ostvaruje i kroz TEMPUS projekte. Reč je o projektima posredstvom kojih Evropska unija finansira reformu univerziteta u Evropi, pre svega onih (univerziteta) koji su potpisnici Bolonjske deklaracije. – U minule dve godine fakulteti našeg Univerziteta učestvovali su u realizaciji TEMPUS projekata bilo kao njihovi nosioci, ili kao partneri sa inostranim visokoškolskim ustanovama. Trenutno, Univerzitet u Kragujevcu kao nosilac projekta učestvuje u relizaciji pet TEMPUS projekata. Ti projekti, takođe, podrazumevaju razmenu nastavnika i studenata sa inostranim univerzitetima i fakultetima, što je za naš univerzitet vrlo bitno sa aspekta njegovog pozicioniranja u okruženju, Evropi i svetu. Suština naše sve intenzivnije međunarodne saradnje nalazi se u nastojanjima da Univerzitet u Kragujevcu u dogledno vreme postane deo integrisanog evropskog akademskog prostora. Put jeste i dug i težak, ali druge nam nema. Moramo na njemu da istrajemo – kaže dr Ljiljana Mijatović.
Čelnici kragujevačkog Univerziteta napominju i da tu visokoškolsku ustanovu u poslednje vreme posećuje sve veći broj ambasadora stranih zemalja akreditovanih u Srbiji. Tako su poslednjih meseci Univerzitet u Kragujevcu, između ostalih, posetili ambasadori Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Rusije, Italije, Kine i još nekih zemalja. – Sa svima njima razgovaramo da nam pomognu da naši profesori odu u njihove zemlje na specijalizaciju. Razgovaramo i o tome da naši studenti odu kod njih, a njihovi dođu kod nas. Ovo poslednje je za na nas vrlo bitno, jer vrednost jedne visokoškolske ustanove meri se i prema broju inostranih studenata koji u njoj stiču znanja i zvanja, ističu u rektorati Univerziteta u Kragujevcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
