Vrednosti u legendama

Stručna komisija, koju su činili prof. dr Ljubinko Radenković sa Balkanološkog instituta SANU, Suzana Antić iz Narodnog muzeja u Zaječaru, Manuela Graf iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, inače generalni menadžer Klastera puteva kulture, i Jelena Petrović iz Biblioteke u Golupcu, izvršili su preliminarni izbor autentičnih zapisa i obišli neke od pripovedača.

Nesumljivo najbolji prilog, prema mišljenju komisije, su audi-vizuelni zapisi mitoloških priča koje je dostavila Sanja Đokić, javlja Radio Boom 93. -Ona je pronašla nekoliko dobrih kazivača u selima u opštini Golubac i Veliko Gradište i znalački ih je podsticala da iz svoje memorije iznesu veoma arhaične pripovedne sadržaje. Glavni akteri ovih kazivanja jesu mitološka bića – zmaj, vile, vampiri, noćne prikaze, dodaje Radenković. Govoreći o našoj narodnoj pripovednoj tradiciji Radenković, koji je autor velikog broja knjiga i rečnika na temu srpske i slovenske mitologije, kaže da je i našim precima , baš kao i nama danas potreban red u tumačenju i opažanju sveta i njegovih pojava:

-Upravo predanja i narodne priče uvode taj red i one mogu biti značajne i sasvim mladom čoveku da bi bolje razumeo ono što doživljava. Na primer, u narodnim predanjima pronalazimo tumačenje zašto je noć i tama povezana sa demonskim i htoničnim silama, putem priče o vodeničarki koja je tačno u ponoć čula djavola kako joj zaustavlja vodenične točkove na reci.Kada je prema savetu svoje majke bacila vreo žar na točkove, djavo je uz snažnu buku nestao. U osnovi ovih kazivanja leži strah čoveka od natprirodnog i nevidljivog, koje mu može ugroziti život, a u isto vreme, ta kazivanja predstavljaju „živi“ nastavak drevnog mitološkog pogleda na svet naših predaka „.

Manuela Graf koja već nekoliko godina uspešno kordinira različite značajne projekte očuvanja i promocije kulturno-istorijske baštine naše zemlje ističe da su veoma stara usmena predanja sačuvana u mnogim krajevima Srbije i predstavljaju vredan deo nematerijalnog nasleđa:

-Nažalost, izumreće ako se u narednih nekoliko godina ne zabeleže i ne podstakne njihovo očuvanje. Konkretnih aktivnosti na ovom polju do sada nije bilo, te ovaj projekat ima ogroman značaj- dodala je ona. Izuzetno je važno da lokalne institucije budu obučene za ovu vrstu posla jer priče i legende mogu biti izvanredan resurs za razvoj kulture, kreativnih industrija i turizma. Sa druge strane, održivi turizam može doprineti njihovom očuvanju, pomoći lokalnom stanovništvu da razume vrednost usmenog stvaralaštva i motivisati mlade ljude da Nastave prenošenje priča i legendi s kolena na koleno, ocenjuje je Graf.

Sakupljene priče i legende biće predstavljane putem mobilne aplikacije, na veb sajtu i profilima na društvenim mrežama Klastera puteva kulture, Tvrđave Golubački grad, Narodne biblioteke Golubac i Opštine Golubac.