„Vreme je za razgovor“

Narodi koji su imali snage i sreće da svoje ustanove izgrade na vreme i da ih u dugom vremenu očuvaju i neguju, obezbedili su tako i ambijent u kome se razmena ideja i stavova odvija, uvek u skladu sa pisanim i nepisanim pravilima, čije poštovanje obezbeđuje javno mnjenje.

Našem društvu je potreba za zdravim institucijama i razgovorom aktera političkog života još i veća, jer je naš politički sistem vrlo brzo po uspostavljanju naše države pokazao sklonost ka strančarenju i partikularizmu, što je negde, očigledno, i crta našeg nacionalnog karaktera.

Stoga, postojanje slobodnih, jakih institucija i njihov kontinuitet, osnovni je preduslov ozbiljnog i odgovornog dijaloga vlasti i opozicije, jer nije pitanje da li je taj dijalog moguć, već kakav on treba da bude. Jer, mogla bi se braniti teza da je taj dijalog, danas, nikad življi – samo se odvija na pogrešnom mestu i na pogrešan način. Međutim, jasna je stvar, da je to razgovor gluvih sagovornika koji stvaraju opasnu atmosferu po celo društvo. U tom odnosu, razume se, veću odgovornost ima vlast, koja ima mogućnost i obavezu da obezbedi prostor za drugačije mišljenje i da uspostavi model ponašanja.

U međuvremenu, to teško možemo očekivati, jer se svi učesnici „igre prestola“ ponašaju po ustaljenoj, naučenoj matrici, koja politiku shvata suštinski pogrešno i neozbiljno. Radi se, čini se, o zatvorenom krugu ekskluzivnih, registrovanih, učesnika političkog života koji stvari posmatraju, uglavnom, sa pozicija tehnologije vladanja, dok društvo u celini postaje posmatrač i navijač. Generacija novih, mladih političara, za čas, poprima odlike svojih starijih kolega i tom imitacijom podražava sliku naših predstavnika kakve imamo već tridesetak godina. U takvim okolnostima, i dijalog je takav kakav je, i ne može drugačiji biti.

Sve su ovo politička pitanja. Ali, to su i šira, društvena i pravna pitanja. Advokatura, koja je izvan politike, na ta pitanja upravo tako i gleda. Jer, kada govorimo o stanju institucija, o vladavini prava, o pravnoj državi, o njenom jačanju i njenim problemima, onda su za nas ta pitanja tek posredno politička a prevashodno pravna i advokatska. Zato, kada mi govorimo o tome, onda to činimo sa pozicija opšteg interesa. Zato, mi imamo pravo da kažemo da advokatura ne može dati pozitivnu ocenu o stanju naših institucija i njihovom međusobnom odnosu koje za posledicu ima nepostojanje dijaloga u društvu. Takvo stanje nije ekskluzivitet ovog vremena, ali, opet, ovo je naše vreme. Vreme je za razgovor.

Autor je predsednik Advokatske komore Srbije