Vreme je za žensku antifašističku internacionalu 1Foto: N1

Šta smo započele, vi završite „AFŽ 1942 -…“, tom porukom dočekano je oko 100 delegatkinja u Bosanskom Petrovcu, u sali Centra za kulturu u kojoj je pre 80 godina osnovan Antifašistički front žena Jugoslavije (AFŽ).

Sakupile smo se ovde jer verujemo da su učesnice prve Konferencije AFŽ Jugoslavije sanjale, borile se i ginule za društvo kakvo je moguće sanjati i za kakvo se vredi boriti i danas na početku 21. veka. Za svet mira, za jednakost, za slobodu, za solidarnost, za osnovno blagostanje za sve ljude. Za društvo u kom će se čuti i jednako uvažavati i naši ženski, raznoliki glasovi – poručila je Sonja Lokar iz Slovenije, legenda borbe za ženska prava.

Inicijativu da se baš na ovom slavnom mestu obeleži godišnjica osnivanja AFŽ pokrenula je Ženska platforma za razvoj Srbije u saradnji sa feminističkim kolektivima sa prostora nekašnje zajedničke države, a ideju je podržala Fondacija Friedrich Ebert (regionalna kancelarija u Sarajevu i kancelarija u Beogradu).

U punoj sali u kojoj su se pre 80 godina sabrale naše prethodnice i osnovale Antifašistički front žena sada su bile aktivistkinje, političarke, akademske građanke, novinarke, umetnice, radnice, potomkinje partizanki i AFŽ-ovki, građanke i građani Bosanskog Petrovca. Okupili smo se da odamo počast prethodnicama koje su za nas izborile slobodu, jednakost pred zakonom, pravo glasa, odvajanje crkve od države, pravo na školovanje u svim profesijama, pravo na jednako plaćeni rad, na slobodu rađanja, na zaštićeno materinstvo i dostojanstvenu starost.

Čule su se važne činjenice: više od 100.000 žena je učestvovalo u oružanim sukobim, u redovima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Svaka četvrta je poginula, a njih 40 hiljada je ranjeno. Partizansku spomenicu 1941. dobilo je njih 3.344, a Ordenom narodnog heroja odlikovana je 91 žena. Kao žrtve fašističkog terora palo je 620 hiljana žena, što je više od trećine ukupnih gubitaka koje je Jugoslavija imala tokom rata.

– Žene su na sebe preuzimale i veliki deo organizacionog i reproduktivnog rada. Ženski društveni i reproduktivni rad bio je kičma NOB, bez koje pobeda nad fašizmom ne bi bila moguća. To je neopisivo ignorisana istorijska činjenica koju nedovoljno ističemo – podsetila je profesorka filozofije iz Zagreba Ankica Čakardić i dodala da smo se po pitanju nekih krvavo stečenih prava, danas, osamdeset godina kasnije, vratili korak unazad. – Fašizam nije tema prošlosti, on je permanentna pretnja koja uvek traži način da dođe do svog punogizraza. Njegova srž ne stari, ali s vremena na vreme, u zavisnosti od ekonomskih i socijalnih kriza, fašizam traži novi oblik artikulacije. Tako je radikalna desnica danas iskočila iz istorije i prigrlila svoje savremene političke saveznike. Fašizam je ultimativni proizvod kapitalizma – rekla je Čekardić.

Nađa Bobičić iz Centra za ženske studije i Fakulteta političkih nauka u Beogradu podsetila je na to da je pre 80 godina organizacija nastala hijerarhijski od dole, uz postepeno osmišljavanje modela za njenu bolju povezanost izgradnjom čvršćih struktura. U AFŽ su se organizovale žena različitih nacionalnih, etičkih i religijskih identiteta i one su se tada pomagale sa jasnom političkom namerom da prevaziđu podele i traume izazvane ratnim zločinima.

– U poslednjim decenijama mnoga od ovih prava su ugrožena – i radna, i rodna, i politička. Antifašističkevrednosti se relativizuju, izgubljeni su kvalitet i dostojanstvo života. Ako u ovakvim okolnostimadočekujemo 80 godina od AFŽ, šta ćemo uraditi u narednih 20 godina kako bismo stogodišnji jubilej obeležili u društvu doslednom nasleđa kakvo je bilo AFŽ? – zapitala je ona.

Svoje viđenje i odgovor ponudila je Sonja Lokar podsećajući na to da se stečena prava žene mogu potvrđivati i braniti samo zajednički platformama, radom koje će prekoračivati sve državne granice i samo na taj način se može sprečiti da nam se desi ono šte se desilo ženama u Iraku, Iranu, Avganistanu i mnogim drugim delovima sveta.

– Naše prethodnice pre 80 godina našle su put da im se suprotstave da iz njega izađu na puteve jednakosti, bratstva i jedinstva, savezništva, na puteve slobode. Fašizam dlaku menja, ali ćud nikako. On živi ispod žita u društvima gde vlada profit. Kad profita nema izlazi na videlo kao neman sa gvozdenim zubima. Neman sa gvozdenim zubima već je tu, među nama, ali mi učimo od svojih baka i od majki i delegatkinja kakve su bile na prvoj konferenciji AFŽ. Ne plašimo se jer znamo od najboljih da je drugačiji svet moguć, da ćemo ga zajedno znati izgraditi – objasnila je Lokar.

– Treba nam ženska antifašistička internacionala, preko ograda naših država i regionalnih granica – poručila je na kraju izlaganja na svečanoj Akademiji profesorka filozofije iz Zagreba Ankica Čakardić. U umetničkom delu program učestvovao je ženski hor Lira iz Banjaluke koji je izvođenjem partizanskih i radničkih pesama podigao salu na noge i izazvao talas pozitivnih emocija, a pozorišna trupa iz Crne Gore izvela je multimedijalni predstavu Politička istorija žena Crne Gore, nastalu povodom obeležavanja 70 godina ženskog prava glasa, po tekstu Nataše Nelević, u režiji Marije Perović. Mlade glumice Marija Đurić, Jelena Đukić i Milica

Šćepanović izvanredno su dočarale duh i snagu, ali i uspone, dileme i padove borkinja za ženska prava sa naših prostora. Program svečane akademije je vodila glumica beogradskog DAH teatra Ivana Milenović Popović.

U prostoru Centra za kulturu Bosanski Petrovac udruženje Crvena iz Sarajeva priredilo je izložbu Šta smo započele, vi završite… sa namerom da podsete na pokret koji se u najtežim istorijskim okolnostima za ljude ovih prostora borio za sestrinstvo i bratstvo u zajedničkom poduhvatu pokretanom smelom vizijom besklasnog društva u kojem su dokinuti i odnosi dominacije ljudi jednih nad drugim i muškaraca i institucija nad ženama.

Aktivistkinje Crvene poručile su da „osamdeset godina kasnije, kad je AFŽ, zajedno sa Jugoslavijom istorijska krhotina, tamo gde je sve počelo, ponovo uprizorujemo početak, ponovo uprizorujemo front, ponovo žene u njegovim redovima. Ove krhotine sastavljene s puno ljubavi, ženskim rukama, danas mogu poslužiti kao inspiracija i zamah mladim ženama sadašnjosti i budućnosti u njihovim borbama za bolji i drugačiji svet, za mogućnost takvog sveta“.

Bilo je to veče ponosa i novog ženskog poleta. U sali je snažno odjeknulo Smrt fašizmu – sloboda ženama!

Vreme je za žensku antifašističku internacionalu 2

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari