Vreme prostačkog i terorizirajućeg parlamenta

Ovo delo predstavlja prikaz i analizu političkog besedništva u Srbiji u vreme višepartijskog sistema od 1990. do 2003. godine uz integralni prikaz odabranih govora važnijih političkih aktera tog perioda. Knjiga nastala kao proširena verzija doktorske disertacije autora, predstavljena je javnosti u Biblioteci Grada.

Profesor Čupić je izdvojio nekoliko vrsta govora koji se pojavljuju u našem parlamentu a među njima i „prostačko – terorizirajući“ za koji kaže da je, nažalost, najdominantniji.

– To je najužasniji tip, koji dominira u nekim periodima, pa čini mi se i sad, u poslednjem periodu, govor u Parlamentu je u funkciji verbalne agresije i destrukcije, on je u službi proizvođenja pometnje i haosa. Taj jezik ponižava i razara instituciju Parlamenta a o njoj u javnosti širi loše mišljenje – upozorio je Čupić.

Profesor Petrović ukazao je na neka bitna pitanja koja ova knjiga otvara i dotakao se trenutnog stanja u političkom govoru koji se može čuti u našoj javnosti.

– Sve nas životno zanima ono što se zbiva na sceni našeg političkog govorništva i postavlja se pitanje o toj golemosti koju pokazuju ovi govornici za skupštinskim mikrofonima – Da li su zaista oni spremni čak i da se tuku, da li su toliko zaneseni i tolike patriote, veći od nas običnih građevinara, radnika? – naglasio je Petrović.

On se dotakao analiza nekih od govora političara iz perioda koji je obrađen u knjizi, pa kao zanimljivo navodi da „Vuk u zatvorenom prostoru, bez mase i publike upšte ne radi“ za razliku od Šešelja, „momka koji radi u svim uslovima, na svim prostorima, u svim retoričkim situacijama, na Marsu, pred publikom, on se vrlo dobro snalazi“. Petrović je ukazao na „još jednu ekipu“ koja se na našoj javnoj sceni pojavila i preporučio autoru da analizira govore Čedomira Jovanovića.

– A Marka bih samo pitao da mi kaže koja je Čedina glavna teza? Šta on hoće? To bi bilo analiza jednog ispraznog govorenja koje je samo na prvi pogled isprazno – tvrdi Petrović, i dodaje da je da se danas treba više baviti latencijom govora – onime što on prikriva.

Sam autor naglašava da živimo u vremenu političke govorne nekulture, vremenu rijaliti šouova, vremenu starleta, u vremenu „onih koji imaju potrebu da zauzimaju piramidalnu strukturu ruku i da nas zastrašuju kroz svoje telenovele, posredstvom javnog servisa i svih medija.“ on kaže da je pogled na skupštinsku javnu raspravu, mučan i pokazuje političku govornu nekulturu.

– Imam utisak da je jedan deo Srbije zatočen u zatvor bez zidova, a svuda okolo su politički pokvarenjaci, poput Aleksandra Martinovića, koji ovih dana pokazuju šta politika nije, šta nije političko besedništvo pa čak ni govor – naveo je za primer Đorđević i istakao da bi u našem društvu voleo da intelektualna elita ima istaknutiju ulogu. Govornicima se autor posebno zahvalio na učešću koje su imali u njegovom obrazovanju i mentorstvu na različitim nivoima studija.