Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Japanski zvaničnici 4. avgusta 1938. osvanuli su na naslovnim stranama oba lista. Dok Pravda piše o japansko-mandžurskom generalštabu u Mungenu, Vreme objavljuje vest da je japanski ambasador iz Moskve boravio u Beogradu.
Kao jednu od glavnih vesti ovog broja, Pravda izdvaja početak misije lorda Ransimena u pregovorima između dva suprotna gledišta: predstavnika manjina u Čehoslovačkoj i vladinih grupa ove zemlje.
„Njegova je misija veoma delikatna i komplikovana. Delikatna je zbog toga što sudetski Nemci u Čehoslovačkoj ostaju i dalje u ekstremnoj opoziciji, a komplikovana zbog toga što su predstavnici vladinih grupa jednoglasno i zvanično primili tri zakonska nacrta narodnosnog statuta koje kritikuju i sudetski Nemci i prestavnici madžarske manjine“, piše ovaj list.
Najavljeno je da će se od njega tražiti autonomija Slovačke.
Ni ovaj broj lista nije prošao bez naslova iz hronike poput „Popio otrov da bi preduhitrio ženu koja je htela da ga napusti“. Naime, jedan trgovac iz Subotice toliko je voleo svoju ženu da nije mogao da podnese ni predosećaj da će ga ona ostaviti.
Po svedočenju komšija, oni su prve dane braka proveli u velikoj ljubavi, a kada se to promenilo, Subotičanin jednog dana satima nije izlazio iz kupatila. Kada su ga našli, zatekli su ga sa penom na ustima i oproštajnim pismom u kojem objašnjava razlog za taj potez.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Kako prenosi Vreme, u Italiji se već počinje sa akcijom protiv jevrejskog naroda.
„U vezi sa novom rasističkom akcijom danas je izdato prvo rešenje kojim se ograničava pravo Jevrejima, doduše ne italijanskim, nego stranim državljanima. Svima strancima jevrejske narodnosti zabranjeno je pohađanje italijanskih univerziteta“, piše ovaj list.
A na kritike jednog francuskog lista u vezi sa ovom akcijom i njegovo pitanje kako rasizam može da se složi sa idejom univerzalnosti koja je osnovna za rimsku civilizaciju, list „Đornale d“Italia“ odgovara: „Univerzalnost Rima nije u bitnosti duhovna tj, politička univerzalnost naučna i religiozna i proširuje se svetom zahvaljujući svojim duhovnim i civilizatorskim vrednostima i pri tom nije menjala sistem tehničkih i političkih granica“.
Zatim se izlaže „činjenica“ o biološkoj i duhovnoj hegemoniji italijanske rase. Ističe se i „nerazoriva veza“ između čiste italijanske rase i rimske univerzalnosti.
Ni iz Rusije ne stižu bolje vesti. Kako prenose novine, Staljin intenzivno sprovodi hajku na „izdajnike“. Ovog puta „očišćen“ je Bruskin, narodni komesar za mehaničku industriju.
„Međutim, nema mnogo izgleda da će ova „likvidacija“ Bruskina, kao i čitavog niza drugih vodećih lica u Sovjetskoj Rusiji da promeni mnogo situaciju u zemlji. Naprotiv, ovo će pogoršati nered koji tamo vlada“, piše Vreme.
Situacija u Rusiji opisana je kao krajnje nesigurna za sve građane. Niko nije siguran za svoj posao, ali i za život. Vladao je strah od označavanja kao sabotera ili državnog neprijatelja.
„Činovnici GPU stalno se pitaju da li su uhapsili dovoljno lica i time ušli u milost Staljinu“, prenosi ovaj list.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
