Vrhovni kasacioni sud odbacio je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažnih presuda kojima je Dejan Stanojević (39), vozač nekadašnjeg v. d. direktora Koridora Srbije Zorana Babića, osuđen na četiri godine i šest meseci zatvora zbog izazivanja nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, u kojoj je poginula Stanika Gligorijević (52) a pet osoba povređeno.
Saobraćajnu nesreću koja se dogodila 31. januara 2019. od početka prati sumnja dela javnosti da je službenim vozilom navodno upravljao sam Babić, a dodatno su je pojačali „nestanak“ dva ključna minuta snimka sa nadzornih kamera na naplatnoj rampi, iz kojih bi se videlo ko je neposredno nakon sudara izašao sa mesta vozača, kao i protivurečne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome da li je video kompletnu verziju snimka.
U presudi Vrhovnog kasacinog suda, koju je donelo petočlano veće kojim je predsedavala sutkinja Biljana Sinanović, a u koju je Danas imao uvid, navodi se da je doneta 21. aprila prošle godine, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti koji je podneo branilac okrivljenog Stanojevića, advokat Slavoljub Milošević.
U zahtevu se predlaže da taj sud preinači u celini ili delimično pravosnažne presude Osnovnog i Apelacionog suda u Nišu ili ih u celini ili delimično ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.
U njemu se navodi da ovi sudovi prilikom odmeravanja kazne nisu imali u vidu svrhu kažnjavanja, pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije i olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, te ističe i da Apelacioni sud u presudi nije naveo razloge kojima se rukovodio prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji.
Presudom Osnovnog suda u Nišu od 22. aprila 2021. godine Stanojević je oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i 10 meseci.
Istom presudom izrečena mu je i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od četiri godine, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.
Okrivljeni je, takođe, obavezan da plati paušal i ostale troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.
Apelacioni sud je 12. novembra 2021, odlučujući po žalbi Osnovnog javnog tužioca, preinačio ovakvu presudu Osnovnog suda i Stanojevića osudio na četiri godine i šest meseci, što je povećanje zatvorske kazne za još osam meseci.
Žalbu Stanojevićevog branioca, koja je istovremeno podneta, odbio je kao neosnovanu.
Prema navodima tužilaštva, Stanojević je na dan nesreće, krećući se službenom “škodom superb” iz pravca Niša ka Grdelici brzinom od 93 kilometra na čas udario u “opel astru” koja je bila na kanalu na naplatnoj tampi Doljevac, usled čega je ona udarila u zadnji deo “folksvagen pasata” koji je napuštao rampu.
Gligorijević, koja je bila na zadnjem sedištu “opela”, poginula je na licu mesta, a povređeno je pet osoba, među kojima i Babić, koji je, po oceni suda, bio na zadnjem sedištu “škode”.
Stanojević je na suđenju delimično priznao odgovornost jer je brzo vozio, ali je naveo da je do nesreće došlo i zbog klizavog kolovoza i smanjene vidljivosti usled magle.
Prema sudskoj verziji, službeni automobil je vozio Stanojević, a Babić je, po sopstvenoj izjavi „spavao na zadnjem sedištu“.
Na suđenju su prikazana četiri snimka nadzornih kamera sa naplatne rampe, od kojih jedan pokazuje situaciju u vreme nesreće, ali se prekida na dva minuta, tako da se ne vidi trenutak udara
Babićevog službenog vozila u „opel astru“.
Nezvanični izvori su u pojedinim medijima i na društvenim mrežama tvrdili da za volanom “škode” nije bio Stanojević već njegov poslodavac.
Predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović kazao je da je, prema saznanjima koje ima, neposredno posle nesreće „šest ili sedam ljudi vadilo Babića sa mesta vozača i prebacivalo ga na zadnje sedište“.
Porodica poginule Stanike Gligorijević je, takođe, više puta javno isticala da veruje da je za volanom bio Babić.
Predsednik Srbije Vučić je negirao takve tvrdnje, navodeći u dva navrata da je video snimak sa naplatne rampe, koji je “užasan”, ali bez objašnjenja po kom osnovu je ostvario takav uvid.
On je najpre u avgustu 2019. godine, u razgovoru za Glas Amerike, kazao da je „video snimak i da je on ‘užasan’“, istovremeno demantujući da je Babić, inače i funkcioner SNS, bio za volanom.
Tada je obećao da će da „zamoli nadležne države organe kao predsednik Republike“ da snimak bude dostavljen medijima, koji bi na taj način „videli kakvim su se lažima služili prethodnih meseci“, ali se to do danas nije dogodilo.
Mesec dana kasnije posetio je porodicu Gligorijević, izjavio joj saučešće i obećao pomoć, a pritom ponovio da je „video snimak nesreće“.
Ponudio je suprugu poginule Stanike da i on pogleda snimak, uz upozorenje da je on „stravičan“, ali im snimak nije dostavljen.
Zbog ovakvih Vučićevih izjava, advokat Božo Prelević, koji je zastupao deo oštećenih u nesreći, uputio mu je dopis u kojem traži da sudu dostavi kompletan snimak, kako bi se utvrdila puna istina, koju nije moguće saznati bez uvida u nedostajuća dva minuta.
Prelević je i u završnoj reči kazao da predsednik Srbije poseduje takav snimak.
Vučić je, međutim, u aprilu 2021. negirao da je u posedu snimka ove nesreće.
„Niti me je ko pitao, niti posedujem snimak, nit mi je ko tražio bilo šta“, rekao je on, odgovarajući na novinarsko pitanje zašto sudu nije dostavio dva minuta spornog snimka koja su mogla biti ključna za istragu o nesreći.
Stanojević izdržava kaznu od maja 2022. godine
Dejan Stanojević je započeo izdržavanje kazne u maju 2022. godine u Kazneno popravnom zavodu Zabela u Požarevcu, potvrđeno je Danasu iz pouzdanih izvora.
„Bilo je odlaganja izdržavanja kazne, ali Stanojević se onda sam javio, i od maja 2022. je u KPZ u Požarevcu“, rekao je danas naš izvor.
To znači da će Stanojević do kraja 2026. izaći iz zatvora, ukoliko ne bude pušten ranije po raznim osnovama koje dozvoljava zakon.
U javnosti su se prethodno pojavile informacije da Stanojević navodno još uvek nije počeo izdržavanje kazne koja mu je pravosnažno izrečena 2021. godine.
Niško OJT negiralo da nedostaju dva minuta
Niško OJT je u decembru 2019. saopštilo da ono nakon svih pribavljenih izveštaja „nema nikakve sumnje u pogledu autentičnosti snimka, kao i da je snimak u potpunosti veran, nekompromitovan i bez nedostajućih delova“, a da je javnost „pogrešno informisana da na snimku nedostaju dva minuta“.
Tužilaštvo je navelo da je preduzeće „Telix“ iz Novog Sada, koje je bilo nadležno za održavanje sistema video nadzora na naplatnoj rampi, pregledalo hard disk i utvrdilo između ostalog da je prekid u snimanju rekordera od od 8,30 do 8,32 časova, nastao „jer je bila uključena opcija detektora pokreta, kojih u tom periodu nije bilo“.
I tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović i načelnik Uprave saobraćajne policije MUP Nebojša Arsov kazali da je snimak nesreće “autentičan” i da „ne nedostaje neki njegov deo“.
Advokat Prelević: Koji još dokazi osim „dva minuta“ nedostaju?
Advokat Božo Prelević je kazao za Danas da osim kompletnog snimka sa mesta nesreće, koje su tražili i OJT i on, nedostaju i drugi dokazi- nije urađen vanredi tehnički pregled službenog vozila odmah nakon nesreće, kao ni DNK trag na volanu i šoferšajbni tog vozila, što je inače uobičajena procedura.
„Ovo vozilo je odmah nakon nesreće odvezeno na parking policije, ali nije urađen njegov tehnički pregled, već samo takav pregled udarenih vozila, što je besmisleno. DNK trag na volanu i šoferšajbni je, takođe, morao da bude urađen, pogotovu što se od starta postavljalo pitanje ko je vozio ’škodu’. Nejasno je i zašto niški Zavod za sudsku medicinu nije hteo da se izjasni o mehanizmu nastanka povreda kod Babića- koji bi mogao da ukaže i na to gde je on sedeo, već je dostavilo šturi zapisnik iz kojeg ne može ništa da se zaključi“, rekao je on.
Niško OJT je prethodno saopštilo da je „temeljno i iscrpno“ sprovelo pretkrivični postupak i obavilo sva saslušanja, medicinska veštačenja, a između ostalog i veštačenja povreda nastalih kod vozača i putnika u službenom vozilu, sa posebnim zadatkom da se “prema nastanku povreda utvrdi ko se u tom vozilu u vreme nesreće nalazio na mestu vozača, odnosno putnika“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.