Vrhovno tužilaštvo podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti, ali bez uticaja na oslobađajuću presudu za ubistvo Ćuruvije

Međutim, ovakav zahtev, sve i da bude usvojen ne može nikako uticati na činjenicu da su okrivljeni za ubistvo Ćuruvije pravosnažno oslobođeni krivice.

Naime, zahtev za zaštitu zakonitosti predstavlja vanredni pravni lek i poslednju šansu da se ishod nekog postupka preokrene. Zahtev može da se podnese ukoliko neko smatra da su sudovi povredili zakon, primenili neustavan zakon ili povredili ljudsko pravo nekog učesnika u postupku.

Ukoliko usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti sud može da ukine ranije donetu sudsku odluku i da naloži novi postupak, ali i da je preinači i sam donese drugačiju odluku. Treća opcija na raspolaganju Vrhovnog suda je da samo utvrdi da je povređen zakon, bez drugih posledica.

Zakon previđa da u slučajevima kada je zahtev podnet na štetu okrivljenog, sud može samo da utvrdi da postoji povreda zakona ne dirajući u pravosnažnost odluke. To znači da namera Vrhovnog tužilaštva može jedino da rezultuje konstatacijom da je povređen zakon.

Izvor Danasa iz pravosuđa koji je želeo da ostane neimenovan, istakao je da zathev tužilaštva da im sud dostavi spise sračunat sa propagandnim efektom. Kako je istakao naš sagovornik, izuzetno je retko da tužilaštvo od suda traži spise, pošto im ti spisi nisu uopšte potrebni da bi podneli zahtev za zaštitu zakonosti. Sve spise koji su im potrebni, imaju u Apelacionom tužilaštvu koje je postupalo u ovom predmetu.

Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu objavio je 2. februara presudu donetu u aprilu prošle godine kojom su preinačili prvostepenu presudu u predmetu ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Pravosnažnom presudom četvorica okrivljenih, koji su bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, oslobođeni su krivice.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije trajalo je od 2015. godine, a na optuženičkoj klupi su sedeli nekadašnji rukovodioci Resora državne bezbednosti. Prvookrivljeni je bio nekadašnji načelnik RDB-a Radomir Marković, a pored njega za ubistvo su se teretili nekadašnji načelnik Beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić i inspektor Ratko Romić. Kao neposredni izvršilac, optužen je bio Romićev kum Miroslav Kurak.

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu osudilo je Markovića i Radonjića na po 30, a Romića i Kuraka na po 20 godina. Ovu presudu je Apelacioni sud ukinio i vratio na novo suđenje. Nova odluka je bila identična kao i prva, da bi na kraju Apelacioni sud preinačio presudu.