Vruća stolica u Kemp Dejvidu

Biće to prvi samit lidera iz glavnih industrijskih država od kada je evrozona kompletirala paket mera za rešavanje svojih problema. Okosnica diskusije na dvodnevnom okupljanju biće pitanje kako bi se preduzetim koracima zaštitila Evropa i svetska ekonomija ukoliko se kriza produbi i može li po tom pitanju da se uradi nešto više.

Najveća opasnost preti od političkog previranja u Grčkoj i sve većih izgleda da će ova zemlja pre napustiti evrozonu nego što će da sprovede u delo strogi program štednje koji su grčki birači odbacili na prošlonedeljnim izborima. Strahuje se da bi izlaskom ove zemlje iz evrozone bilo potkopano poverenje globalnih investitora u države koje su takođe u krizi, kao što su Italija i Španija, čime bi bila povećana mogućnost da ove glavne ekonomske države bankrotiraju ukoliko ne dobiju međunarodni paket pomoći. Ugrožene bi bile i Sjedinjene Države, jer bi došlo do stagnacije trgovine, čime bi bile pogođene američke kompanije.

Zvaničnici iz država van evrozone koji se danas okupljaju na samitu, čiji je domaćin predsednik SAD Barak Obama, postavljaju pitanje da li su vanredne mere koje su u poslednjih nekoliko godina sproveli evropski lideri adekvatne. Nedavno povećanje cene koju Španija i Italija moraju da plate da bi pozajmile novac pokazuje da su zabrinuti i investitori.

„Moraju da pređu dug put, pred njima su ozbiljni izazovi. A samo treba da garantuju da mogu da ubede svet da su sposobni da savladaju ove izazove“, izjavio je ministar finansija SAD Timoti Gajtner u utorak na forumu u Vašingtonu.

Poziv na uzbunu oglasio se i u Kanadi i Britaniji, državama članicama G-8 čije su vlade među najoštrijim kritičarima evrozone. Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je u sredu u Parlamentu da se evrozona „suočava s potencijalnim raspadom“ zbog političke paralize Grčke i neslaganja država u vezi s tim šta je najbolja ekonomska politika. „To je izbor koji moraju da naprave, i to je izbor koji ne mogu još dugo da odlažu“, naglasio je Kameron. Šef britanske centralne banke je govorio o „oluji“ koja se približava državi koja nije deo evrozone.

Uoči okupljanja u Kemp Dejvidu ministar finansija Kanade Džim Flaerti rekao je da strahuje da lideri država evrozone možda neće moći da sprovedu korake koji su neophodni za rešavanje njihovih problema.

Analitičari naglašavaju da će lideri Nemačke, Francuske i Italije, tri države članice evrozone koje su i članice G-8, biti u „vrućoj stolici“ na samitu, budući da su čelnici tih država često bili u takvoj situaciji od kraja 2009, kada su se pojavili problemi u Grčkoj.

Teme diskusija na dvodnevnom samitu u Kemp Dejvidu biće i šira pitanja, kao što je kako razvijene zemlje mogu da pospeše rast kada su vladama vezane ruke zbog visokog duga i imaju malo prostora za stimulativnu potrošnju. Budući da je u razvijenom svetu zabeležena rekordno visoka stopa nezaposlenosti, pitanje kako napraviti ravnotežu između rasta i mera štednje postalo je centralna tema G-8.