Vrućine do četvrtka – šta se savetuje tokom toplih dana?

Kako se navodi u prognozi, očekuje se veoma toplo vreme sa maksimalnom temperaturom u većini mesta od 34 do 39 stepeni, za vikend lokalno i oko 41 stepen, samo se u ponedeljak u severnim i centralnim krajevima očekuje kratkotrajno osveženje. Tople će biti i noći, u većini krajeva tropske, najniža temperatura iznad 20 stepeni.

U Beogradu veoma toplo sa tropskim noćima. Najniža temperatura od 22 do 26 stepeni, najviša dnevna od 37 do 40, osim u ponedeljak kada će biti svežije.

Crveni meteoalarm biće na snazi barem do ponedeljka, što označava, kako se navodi na sajtu RHMZ, „vrlo opasno vreme“. „Prognozirane su naročito opasne vremenske pojave, a takvog su intezitetaa da mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja. Treba se često informisati o detaljima očekivanih meteoroloških uslova i rizika. Slediti naredbe i savete nadležnih državnih službi“, ističe RHMZ.

Svim hronično obolelim i osetljivim osobama se savetuje naročita opreznost usled očekivane biometeorološke situacije. Meteoropatske reakcije su moguće u vidu nervoze, malaksalosti i glavobolje. Preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana, primena adekvatne zaštite od UV zračenja, kao i smanjenje fizičkih napora. U saobraćaju je neophodna dodatna pažnja.

Povodom narednih tropskih dana Institut za javno zdravlje u Nišu objavio je na svom sajtu niz preporuka građanima kako da se ponašaju tokom toplih letnjih dana.

Stalno rashlađujte svoj dom

Institut za javno zdravlje Niš preporučuje da životni prostor uvek bude rashlađen. Idealno bi bilo održavati sobnu temperaturu ispod 32 stepena tokom dana, odnosno ispod 24 tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.

Iskoristite noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore i držite roletne (šalone, zastore) podignute tokom noći i ranog jutra, kada je spoljašna temperatura niža.

Smanjite toplotno opterećenje u svom stanu ili kući u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i prozorske zastore, posebno one na sunčanoj strani. Isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni. Okačite vlažne čaršave na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi, ukoliko nemate klima uređaj. Ako vam je stambeni prostor klimatizovan, zatvorite vrata i prozore i štedite struju koju ne koristite za rashlađivanje.

Ventilatori mogu delimično da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35 stepena ne mogu da spreče opasnost od pojave poremećaja zdravlja izazvanih toplotom.

Ne izlažite se toploti

Pređite u najhladniju prostoriju u stanu, pogotovo noću. Ako nemate mogućnosti da rashladite svoj stan/kuću, provodite dva, tri sata dnevno u rashlađenom prostoru van kuće (na primer u klimatizovanim javnim zgradama).

Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova). Koliko možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4 i 7 časova ujutru. Boravite u hladu.

Ne ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima.

Rashlađujte telo i hidrirajte svoj organizam

Tuširajte se ili kupajte u rashlađenoj vodi. Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala, itd.

Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce.

Koristite pamučnu posteljinu.

Redovno unosite tečnost, pre svega vodu. Isključite alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina.

Ako se vi ili neko drugi ne oseća dobro

Potražite pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate glavobolju; što je pre moguće pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu temperaturu.

Popijte nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature.

Ako vam se jave bolni grčevi u mišićima (oni su, inače, često posledica dužeg vežbanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mišićima nogu, ruku ili stomaka), sklonite se u hlad ili uđite u rashlađeni prostor. Počnite postepeno da unosite tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od jednog sata treba da potražite lekarsku pomoć.

Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće.

Saveti za zaštitu zdravlja dece tokom toplotnog talasa

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta do četiri godine posebno su osetljiva na visoke temperature vazduha, pri čemu često ne ispoljavaju brzo znake i simptome kao odrasli.

Oblačenje

• Koristite pamučnu odeću svetlih boja koja nije tesna.
• Bebama je dovoljna pelena i benkica bez rukava.

Ishrana i unos tečnosti

• Bebe i mala deca neće vam reći da su žedni, zato je veoma važno da im redovno dajete vodu.
• Najbolje piće je voda: nemojte deci davati zašećerene sokove ili gazirana bezalkoholna pića!
• Tokom toplotnih talasa bebama koje sisaju biće potrebni dodatni podoji između podoja možete im ponuditi vodu u kašičici.
• Deci uzrasta godinu dana i starijoj možete ponuditi komade zaleđenog voća, na primer lubenice, koje mogu da sisaju i tako unesu dodatno tečnost i istovremeno se rashlade.

Boravak u kući

• Redovno provetravajte prostorije u kojima boravite, najbolje u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima.
• U najtoplijem delu dana zatvorite prozore, spustite roletne kako biste stvorili prijatnu hladovinu u stanu.
• Ukoliko koristite ventilator, nikada ga ne usmeravajte direktno na bebu odnosno dete.
• Ukoliko imate klima uređaj postarajte se da previše ne rashladite odnosno da temperatura u prostoriji ne bude ispod 24 stepena.

Izlaganje suncu

• izbegavajte da izvodite bebe i decu napolje za vreme toplotnog talasa. Ako ihnizvodite, činite to samo u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
• Kada boravite napolju bebe i decu uzrasta do godinu dana uvek držite u hladovini.
• Izbegavajte boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana od 10 do17 sati.
• Kada su napolju, potrebna je odgovarajuća zaštita od Sunca: pamučna široka garderoba koja ne steže, svetlih boja, šeširić, krema sa zaštitnim UV faktorom.

Putovanje

• Ukoliko krećete na put, činite to u ranim jutarnjim satima.
• Zaštitite prozorska stakla kola tamnim folijama ili zastorima kako bi sprečili kontakt sa sunčevim zracima.
• Ne prekrivajte stolicu za bebe peškirom ili pamučnim ćebetom jer to sprečava kretanje vazduha.
• Nikada ne ostavljajte bebe i decu same u zatvorenim kolima.
• Tokom putovanja pravite česte pauze i obezbedite dovoljan unos vode.

Znaci toplotnog stresa

• Vrlo često nema jasnih znakova i simptoma toplotnog stresa: deca izgledaju umorno ili su više uznemireni nego obično.
• Suva koža i sluzokože
• Odbijaju da unose tečnost
• Ređe menjate pelene, a pelena je manje teška
• Meki deo bebine glave na temenu je udubljen.

Ukoliko primetite neki od nabvedenih znakova odmah pozovite lekara.

Ishrana u letnjem periodu

U letnjem periodu za koji su karakteristične visoke dnevne temperature, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, s obzirom da se određen deo unete hrane u telu troši za stvaranje toplote, već na prvom mestu za odgovarajućim unosom tečnosti. Dnevne potrebe se kreću od 6 do8 čaša vode, odnosno jedan i po do dva litra, nekada i više zavisno od stepena fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja. Ne preporučuje se nadoknada tečnosti samo unosom sokova, bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača. Poželjni su osvežavajući napici poput hladnog čaja (biljni čaj pripremljen na uobičajen način i ohlađen u frižideru, na primer čaj od nane osvežava na visokim temperaturama) ili sveže ceđenog voćnog soka. Neophodno je izbegavati gazirane napitke i veću količinu kafe, a alkoholna pića su zabranjena. Hladni napici za kojima obično posežemo kada su velike vrućine prija nam samo trenutno uz opasnost da, ukoliko smo pregrejani i znojavi, hladnom vodom iz frižidera mehanički oštetimo sluzokožu drela te se može javiti bol u grlu i prehlada.

Kada je u pitanju izbor vrste hrane, savetuje se pre svega veći unos povrća – svežeg ili spremljenog kuvanjem (na pari ili u vodi) ili grilovanjem, kao i svežeg voća. Od mlečnih proizvoda pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurt i obrano mleko, uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže. Smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine. Ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda. Žitarice treba unositi svakodnevno u manjoj količini, kao hleb i cerealije (musli), a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće.

I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana. Često preko dana zbog velikih vrućina izbegavamo obroke, da bi u večernjim satima pojeli jedan obilan obrok što je nepoželjno pre svega zato što se unosom veće količine hrane opterećuju organi za varenje, hrana se sporije vari i slabija je iskoristljivost hranljivih sastojaka. Poželjni su češći, manje obilni obroci. U trci za preplanulim tenom ima i onih koji veruju da im konzumiranje namirnica koje sadrže karoten (uto narandžasti pigment) u većoj meri, može biti od pomoći.

Pojedine vrste voća i povrća u sebi sadrže velike količine karotena, na primer šargarepa, narandžasto voće kao kajsije i breskve. Ukoliko se unose redovno u većoj količini mogu dovesti do prebojenosti kože koju, međutim, ne bi trebalo zameniti sa preplanulošću kože koja nastaje zbog prisustva pigmenta melanina prilikom izlaganja Suncu. Jedino raznovrsna ishrana obezbeđuje unos svih organizmu potrebnih hranljivih sastojaka i time čuva i zdravlje kože.

Posebnu pažnju treba posvetiti pravilnom čuvanju namirnica koje se tokom leta brže kvare i to pre svega namirnica ivotinjskog porekla s obzirom da predstavljaju dobru podlogu za rast bakterija, a najosetljivije su meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa ih obavezno treba čuvati u frižideru. Od svih mlečnih proizvoda sladoled je najčešći krivac za nastanak trovanja hranom u letnjem periodu. Po svom sastavu jaje predstavlja idealnu sredinu za razvoj Salmonele te je neophodna dobra termička obrada, odnosno izbegavati korišćenje proizvoda, na primer kolača, kremova, sladoleda koji sadrže sveža– sirova jaja.

Sunce i zdravlje: sigurno uživanje na Suncu

Sunčeva svetlost je neophodna za zdravlje, ali nosi i određeni rizik. Ključ za bezbedno uživanje na Suncu je znanje kako da se ograniči izloženost UV zračenju. Najvažnije je izbeći preteratno izlaganje Suncu.

Deca su posebno osetljiva na UV zračenje i često provode nogo više vremena napolju nego odrasli. Roditelji bi trebalo posebno da povedu računa o zaštiti dece od UV zračenja. Deca uzrasta do godine dana treba uvek da budu u hladu.

Sklonite se u hladovinu u vreme kada su UV zraci najjači. Pravilo koje kože biti od koristi glasi: „Gledaj svoju senku – kada je senka kratka, potraži hladovinu!”.

Kreme za zaštitu od štetnih UVA i UVB zraka sa zaštitinim faktorom 15 i više treba namazati pola sata pre izlaganja Suncu, a postupak ponoviti na svaka dva sata ili posle rada, plivanja, igre ili vežbanja napolju. Kreme pomažu da se smanji efekat oštećenja kože UV zracima. Ne produžavajte svoj boravak na Suncu čak i ukoliko koristite zaštitne kreme.

Lokalne vlasti širom Evrope upozoravaju stanovništvo da se zaštiti od velikih vrućina koje se očekuju u sledećih nekoliko dana, javila je TV mreža Juronjuz.