Vučenić i Mihajlović o utiscima sa severa Kosova: „Uplašeni i razočarani ljudi, ne daje im se da dišu“

„Osećam da sve strane hoće da se podignu zidovi između jednih i drugih, da se svakom, i najnevernijem Tomi, dokaže da nema zajedničkog života i da ne postoji perspektiva za to“, sa druge strane kaže novinar Milivoje Mihajlović. „Ali šansa su ljudi, samo treba istrajati“, dodaje. Ako vam ‘vaša strana’ – vaši zaštitnici, obesmisle ideju opstanka, vi morate da imate sami svoju ideju“.

Autorka emisije „Iza vesti“ televizije N1 Danica Vučenić i nekada novinar iz Prištine, a danas Beograđanin, Milivoje Mihajlović boravili su proteklih dana u Mitrovici. Bili su gosti portala KoSSev na ceremoniji uručenja prve godišnje narade „ČasTnica“ za profesionalnost i integritet čiji je dobitnik upravo Mihajlović a Vučenić inicijator priznanja.

Deo vremena proveli su u razgovoru sa sugrađanima.

Pavlovljev refleks

„Ono što sam mogao da čujem od ljudi ovde je da su svi su strašno uplašeni, da su ljudi sa Severa razočarani u srpsku državu, da trpe neverovatne pritiske od strane kosovskih vlasti, da imaju strašne dileme oko tih ključnih dilema da li ostati ili otići, na vetru su i nemaju za šta da se drže“, ovako je Mihajlović opisao ono što je od Mitrovčana čuo proteklih dana.

Primećuje, sa druge strane, da je u sredinama južno od Ibra stabilnika slika, jer su Srbi koji žive u ovim sredinama, već navikli na odnos Srbije koji se svodio isključivo preko plaćanja i očekivanja da ostanu.

Nasuprot njima, Srbima na Severu su, kaže, „stalno podizana očekivanja“.

„Ne dam Gazivode, ne dam tablice, ne dam dinar, ovo-ono, a to polako ide… Mislim da je ovo pregrubo što ću reći, ali mislim da je kod Srba sa Severa stvorena neka vrsta refleksa sličnog Pavlovljevom: Što god vas više hrabrim, znači da ću vas više potopiti. To je odnos Srbije. I zato ljudi sa Severa odnos Srbije u poslednjih nekoliko godina vrlo često oslikavaju rečju izdaja. Jer oni to shvataju kao izdaju. Kada nekome podignete očekivanja, a onda to spustite i naterate ga da očekuje što je jači vokabular, on očekuje veći stepen predaje prodaje, kako god to nazvali“.

Ne daje vam se da dišete

Danica Vučenić je naglasila da ovakav odnos srpske vlasti prema Srbima na Kosovu nema samo aktuelna, već i „sve pređašnje vlasti“.

„Mi smo stalno Srbe sa Kosova uvlačili i krajem devedesetih i dvehiljaditih u visoko političke teme“, ocenjuje.

„Ne sastoji se naš život od visoke politike, ali ja vidim problem u tome što vlasti u Srbiji, ne samo ove, već i prethodne, stalno kosovske Srbe uvlače u visoku politiku i čini mi se, kao da vam ne dozvoljavamo da dišete, da živiti svoje individualne ‘male’ živote“.

Kakav život zamišlja naša vlast za Srbe sa Kosova, postavlja pitanje.

Atrofija društva

Na nju je najdublji utisak boravka u Kosovskoj Mitrovici ostavila slika besperspektivnosti.

„Ono što je ružno i odvratno i imam osećaj nelagode je to što – svi koje smo sreli, govore o odlasku. Tako se govorilo o odlasku svojevremeno iz sredina u Hrvatskoj, Bosni… Hrvati iz Vojvodine koji su takođe devedesetih proterivani iz Vojvodine – iz Srema, kada sam pričala sa njima, isto su govorili – ‘moraćemo da odemo’. Sad to slušam ovde – ‘moraćemo da odemo, selimo se. Ovde nema budućnosti’.“

Kaže da ono što ne može da shvati je to da „ogroman broj“ Srba na Severu već godinu dana ne radi i da se miri sa takvim životom.

Podsetivši na to da se radi o ljudima u punoj radnoj zrelosti, ili na početku svoje radne karijere, koji umesto konkretnog rada, svoje dohotke ostvaruje isključivo preko spiskova, postavlja pitanje: šta će oni sa sobom?

„Možda nemaju izbora, ali je suština u tome da se mire sa životom u kojem oni dobijaju plate i penzije iz Srbije – i to je u redu, jer oni moraju od nečeg da žive. Međutim, to su mladi ljudi i ne rade ništa“, navodi.

Precizirajući da ipak nisu svi u takvoj situaciji, opisuje dalje:

„Dakle, mlad čovek ovde, od 30 i od 40 godina, ustaje ujutru i ne radi ništa. U redu je što on ima platu i penziju da može da živi, ali postoji čitava jedna generacija, to su desetine sudija koje su povučene iz institucija, policije, tužilaštva. Šta radi taj svet?! Šta se sa njima dešava? Šta je njihova motivacija?! Ja to ne razumem i pitam se da li društvo u Kosovskoj Mitrovici, mislim i na visoko i niže obrazovane ljude – da li društvo atrofira ako većina u tom društvu ne radi ništa“.

„Super je što imaju od čega da žive, ali da li to društvo intelektualno, duhovno energetski, politički atrofira? I kakav je budućnost tog društva u kojem se ljudi u toj zajednici ne bave ničim? Šta se sa tim ljudima dešava“, iznosi svoje utiske Vučenić.

Danica Vučenić naglašava da ne vidi budućnost jedne zajednice ako u njoj ljudi ne privređuju.

Podignite glas, imate resurse

Mihajlović poručuje da Srbi na Kosovu treba da podignu svoj glas, jer „svako brine svoju brigu“.

„Ne može niko sa Kosova da očekuje da će neko u Beogradu, niti neko iz Beograda da očekuje da će neko u Moskvi ili Vašingtonu, da brine tuđu brigu. Svako brine svoju brigu“, kaže.

Dodaje da Kosovo pored rata u Ukrajini i Gazi nije tema.

„Videli smo onu predstavicu u SB UN gde svako ispriča svoju malu priču, otišli kući i šta se desilo?! Ništa“.

„Ja mislim da srpska zajednica zajednica ima ozbiljnu šansu, bez obzira na to koliko to u ovom trenutku delovalo utopistički“, poručuje poznati srpski novinar, dodajući:

„Jer ja jesam video strašno razočaranje, strašan strah kod ljudi. Ali imate ozbiljnu šansu onog momenta kada uzmete svoju sudbinu u svoje ruke. Potencijala ima koliko god hoćete, a ne govorim o kadrovskoj politici“.

Na pitanje u čemu vidi šansu, Mihajlović kaže – u ljudima.

„Ja mislim da ljudi treba da se organizuju, da imaju autentične zahteve, jer oni najbolje znaju svoje potrebe“, navodi.

Za put napred ukazuje na one Srbe na Kosovu koji su razvili svoje poslove.

„Ja mislim da onog momenta kada ljudi sav svoj napor usmere ka tome da rade ono čime se bave najbolje što mogu, tog trenutka ćemo izaći na asfalt, kako Albanci kažu“, kazao je, dodajući: „Samo treba istrajati“.