Vučević, Vučić, Đilas, Tepić Manojlović…: Kako se veštačka inteligencija koristi za političke obračune, ko su žrtve i ko je kažnjen?

Na snimku je zloupotrebljen njegov lik i generisanim glasom su objavljeni podaci o nepostojećim projektima Vlade. Ipak, ovo nije prvi put da se veštačka inteligencija koristi za političke obračune, u kojima gledaoci imaju pristup lažnim izjavama (uglavnom opozicionih) političara, u kojima je teško razlikovati stvarno od izmišljenog.

Pre Vučevića na meti su bili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i opozicioni lideri Dragan Đilas (SSP), Marinika Tepić (SSP), Savo Manojlović (Kreni Promeni)… Ono što ove slučajeve razlikuje je „samo“ to što je javnost na reakciju tužilaštva u slučaju opozicije morala da čeka neko vreme, dok je u slučajevima kada su prozivani predsednik i premijer hitno reagovala.

Sagovornici Danasa smatraju da korišćenje lažnog sadržaja u političkim kampanjama uveliko izaziva probleme glasačima i kandidatima, zatim da „ono što nije po ukusu predsednika i stranke dolazi pod udar“, da politika sve zloupotrebljava i da su u „autokratskim državama poput Srbije, gde nema vladavine prava, podele vlasti i snažnih institucija, zloupotrebe izraženije“.

Nataša Kilibarda iz Istinomera ističe za Danas da smo poslednjih meseci svedoci učestale (zlo)upotrebe deepfake tehnologija za obmanjivanje javnosti u vezi sa brojnim političkim liderima.

„Lažni sadržaj može biti posebno opasan pred izbore, kada je vremena malo da se on opovrgne pre nego što birači izađu na birališta. Kako generativna veštačka inteligencija nastavlja da napreduje u sofisticiranosti i dostupnosti, biće sve teže verovati onome što vidimo i sa kim komuniciramo na internetu. Nedavni dokaz o kvalitetu ovih AI-generisanih snimaka predstavljen je u studiji Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona. Došli smo do takozvane „tačke preokreta“ u kojoj ogromna većina ljudi više ne može jasno da razlikuje AI-generisan sadržaj od onog koji je realan“, kaže Kilibarda.

Kako objašnjava, ove tehnologije zagađuju informacijski ekosistem i otežavaju ljudima da pronađu istinite informacije ili formiraju stavove o recimo, nekoj stranci ili političkom kandidatu, njihovom programu ili konkretnom problemu uoči izbora…

„Birači mogu biti odvraćeni od glasanja za određenog političkog kandidata ukoliko vide (i poveruju u) deepfake snimak u kojem se zloupotrebljava njegov lik ili glas pre nego što takav sadržaj bude označen kao lažan. Poznato nam je da lažne informacije često sadrže elemente kojima je cilj da izazovu jake emotivne reakcije glasača, te im na taj način lako ostaju u sećanju“, navodi Kilibarda.

U današnjem medijskom ideološko-političkom nadmetanju koriste se sva sredstva, pa i tehnologije.

Đokica Jovanović, sociolog i univerzitetski profesor u penziji, objašnjava da su se od nastanka štampe, u drugoj polovini 18. veka, pa sve do danas, koristila i koriste se različita sredstva političke propagande.

„Političke partije su iscrpele svoje kapacitete. Život se okreće na drugu stranu. Zadatak udruženja građana nije da brinu o međuljudskim odnosima, već da se bave konkretnim životom. Predstavljaju se kao autentična, ali se na kraju ispostavi da nisu. Politika sve zloupotrebljava. U većini situacija deluje se selektivno, jer je to jedan propagandni šalter i to je njihova uloga. Od kako su nastale političke partije, postoji i težnja ka veštačkoj inteligenciji. U političke partije se ulazi zbog ličnih interesa, zato se toliko biju za funkcije. To su procesi dugog trajanja, ali već vidim da tu polako dolazi do pomeranja. Već polovinom 20. veka je Darendorf pisao da su političke partije posebna klasa“, govori Jovanović.

Svetski ekonomski forum je u svom Global Risk izveštaju iz januara, postavio plasiranje dezinformacija na vrh liste najvećih globalnih rizika ove „mega izborne“ godine. U Srbiji na vrhu liste medija koji plasiraju dezinformacije i vode kampanje protiv neistomišljenika vlasti nalaze se provladini tabloidi – Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf…

Izveštaj Saveta za štampu za prošlu godinu pokazao je da je najviše prekršaja po tekstovima imao Alo (1065), zatim slede Srpski Telegraf (980), Informer (791), Kurir (448), Večernje novosti (430), Blic (229), Politika (121), Nova (62) i Danas (15). Savet za štampu je tokom monitoringa devet štampanih medija u periodu od 1. jula do 31. decembra 2023. godine zabaležio 4.141 tekst u kom je prekršen Kodeks novinara Srbije.

Tamara Skrozza, zamenica glavnog urednika novinske agencije FoNet, smatra da je širenje dezinformacija tema koja je svima opštepoznata, i da je to tako već dvadeset godina.

„Provladini tabloidi vode na listi onih koji propagiraju političku agendu i već dugo zamlaćuju čitaoce onim što objavljuju“, kaže Skrozza.
Borbu protiv lažnih informacija otežava korišćenje lažnog sadržaja u političkim kampanjama.

Kako za Danas kaže Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije, lažni sadržaj uveliko izaziva probleme glasačima i kandidatima za koje se oni opredele.

„Pored toga što je potrebno da se čitavo polje primene vestačke inteligencije hitno i jasno zakonski reguliše, potrebno je izgraditi državu u kojoj se poštuju zakoni. Ništa nam ne bi značilo ni zakonsko regulisanje ove oblasti u ovakvim okolnostima u kojima se zakon selektivno primenjuje i u službi je politike, a ne pravde“, kaže Tadić.

Pojedini stručnjaci već godinama ukazuju da je u Srbiji vlast ne samo centralizovana, već da više „nemamo nezavisnu nijednu od tri grane vlasti“ – izvršnu, parlamentarnu i sudsku, jer su sve tri podređene jednom centru moći, čije je sedište na Andrićevom vencu.

Zoran Lutovac, lider Demokratske stranke, ističe da časni izuzeci u tužilaštvu ne dovode u pitanje opštu ocenu o njegovoj ulozi i mestu u „autokratskom sistemu Aleksandra Vučića“.

„Ali ne radi se samo o tužilaštvu. Uzurpirane su sve državne institucije. One ne rade ono što im nalažu Ustav i zakoni, nego ono što im nalaže lično Aleksandar Vučić, ili njegovi ljudi, ili same procenjuju šta bi se svidelo autokrati. Da bi se sprečila masovnija zloupotreba veštačke inteligencije neophodno je da država bude demokratski uređena, sudstvo nezavisno, tužilaštvo samostalno, policija profesionalna, institucije snažne i nezavisne, vlast odgovorna, ali pre svega da nema privilegovanih u vladavini prava i da zakoni važe za sve, da nema izuzetaka“, kaže Lutovac.

Prema njegovim rečima, u demokratskim državama sa razvijenom političkom kulturom, snažnim institucijama i podelom vlasti, takve zloupotrebe podležu kontroli i sankcijama, preventivno se suzbijaju, jer podrazumevaju pravne, političke i običajne odbrambene mehanizme koji štite sve građane od zloupotreba, uključujući i političare.

„Politika sve zloupotrebljava. U autokratskim državama poput Srbije, gde nema vladavine prava, podele vlasti i snažnih institucija, zloupotrebe su izraženije, a odbrambeni mehanizmi sistema se koriste selektivno. Zaštićeni su samo oni koji su deo tog autokratskog sistema, a podložni zloupotrebama mogu biti svi ostali. Otuda tužilaštvo koje nije samostalno, koje je pod snažnim uticajem, odnosno kontrolom izvršne vlasti – reaguje samo onda kada dobije nalog ili signal da na nešto ne reaguje ili kada samostalno pretpostavi da bi se nešto dopalo autokrati i ljudima oko njega koji upravljaju Srbijom“, zaključuje Lutovac.

U sličnom pravcu razmišlja i Cvijetin Milivojević, politički analitičar i konsultant za odnose sa javnošću. Ipak, on smatra da bi posebno trebalo obratiti pažnju na sudsku, odnosno pravosudnu vlast.

„Očigledno je da ono što nije po ukusu predsednika i stranke dolazi na udar. Svih ovih 12 godina, političke stranke minimiziraju činjenicu da je kod nas kršenje Ustava kao dobar dan i samim tim konstatujemo da predsednik Srbije krši Ustav“, objašnjava Milivojević.

On naglašava da je najgledanija televizija sa nacionalnom frekvencijom najvećim delom prožeta satirom i da smo sve dublje u takvom položaju gde je obesmišjlen ceo pravosudni sistem.

Ako se osvrnemo na korišćenje veštačke inteligencije, zloupotrebe imena i sličnih stvari, možemo da zaključimo da demokratski deo međunarodne zajednice žmuri“, dodaje Milivojević.

Zorana Mihajlović: Unaprediti kontrole

„Veštačka inteligencija je nešto za nas novo i neophodno je urediti zakonodavni okvir kada je to u pitanju. U osnovi nam to fali bez obzira šta je u pitanju, od obrazovanja do građevine, borbe protiv kriminala i slično… gotovo u svim oblastima. Znam da u mnogim zemljama već postoje određeni predlozi zakona, jer ako to ne uradimo zloupotrebe će postati normalne i dopuštene. Kao i kod plasiranja lažnih informacija, svuda u svetu sad to postaje sofisticiranije. Uz pomoć veštačke inteligencije prave se snimci na kojima su nage devojčice i žene, a onda se te fotografije puštaju po mrežama“, kaže Zorana Mihajlović, bivša ministarka i potpredsednica Vlade Srbije.

Ona ističe da se to sve mora zakonski urediti, unaprediti monitoring i kontrole, kao i efikasnije reagovanje institucija.