Vučić, Brnabić, Vulin, Porfirije: Ko se sve i zašto mešao u rad ministara prosvete?

Vučić, međutim, nije jedini predstavnik vlasti koji je u prethodnom periodu kritikovao poteze čelnika Ministarstva prosvete, obesmišljavajući njihov rad.

Pored aktuelne ministarke Slavice Đukić Dejanović i njen stranački kolega Branko Ružić dobijao je „sugestije“ šta u resoru prosvete treba da se popravi, ne samo od Vučića, već i od tadašnjeg kolege iz Vlade Aleksandra Vulina, pa čak i od srpskog patrijarha Porfirija.

U rad Ružićevog prethodnika Mladena Šarčevića umešala se premijerka Ana Brnabić, a šta tek reći o bivšem ministru Srđanu Verbiću koga su naprednjaci redovno saplitali.

Zajedničko za većinu ovih slučajeva je to što se uplitanje predstavnika vlasti nije dešavalo iza zatvorenih vrata, već kroz javne nastupe, i to po pravilu kada su neke odluke za koje je nadležno Ministarstvo prosvete podigle buru u javnosti.

Sporni Pravilnik o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju, koji je prethodnih dana zdušno branila odlazeća ministarka Đukić Dejanović mogao bi da bude promenjen, nakon što je predsednik Vučić sa svog Instagram profila zamolio Vladu i sve prosvetne institucije da razmisle „o odluci da roditelji ocenjuju nastavnike“.

– Kao predsednik zamolio bih sve da još jednom razmisle o odluci da roditelji ocenjuju nastavnike. Nama su potrebni nastavnici potpuno slobodni. Ti ljudi bolje od svih nas drugih roditelja znaju kako je potrebno da se radi sa decom. Ne mogu ni da zamislim situaciju u kojoj bih bolje od bilo kojeg učitelja, nastavnika, profesora, znao kako neko od moje dece uči i kako se ponaša na času. I odakle bih imao prava da ocenjujem nastavnika na bilo koji način? I zato bih zamolio i Vladu Srbije, ali i sve prosvetne institucije da još jednom razmisle o svim ovim pravilima. Možda i da mene upute, možda da mi objasne, zašto nisam u pravu, ali da još jedanput razmisle jer nije naš posao da razmazimo decu i da nam roditelji vode škole, već oni koji su za to plaćeni i u koje moramo da verujemo. A to su naši učitelji, nastavnici i profesori – poručio je predsednik.

Nema šta o tome da mozgaju ni Vlada, ni prosvetne institucije, donošenje Pravilnika u nadležnosti je ministarke prosvete, koja je na osporavanja nastavnika i strukovnih udruženja psihologa i pedagoga zašto je to urađeno u mandatu tehničke Vlade kazala da je cilj bio da se obezbedi „nesmetanog funkcionisanja poslova obrazovanja“.

Promene Pravilnika jesu bile nužne zbog usklađivanja sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, donetog uoči raspuštanja poslednjeg saziva parlamenta, ali se sporno rešenje o kojem je govorio predsednik Vučić uopšte ne nalazi u ovom zakonu.

Predsednik je izašao van definsanih nadležnosti i odlukom o naprasnom prekidu prošle školske godine posle masovne pucnjave u vračarskoj osmoletki „Vladislav Ribnikar“, preuzimajući na sebe pravo da menja kalendar obrazovno-vaspitnog rada, što je u domenu ministra prosvete.

“Slušao sam sve njih (roditelje čija deca pohađaju „Ribnikar“ prim.aut.) kada sam doneo odluku da se škola ranije prekine. Zaključuju se ocene do 6. juna, a oni koji žele da idu na nastavne aktivnosti, mogu, ali da ovo omogućimo ljudima koji su uznemireni“, pojasnio je Vučić na TV Prva odluku o završetku školske godine.

Ideja da se urade nacionalni udžbenici iz srpskog jezika, istorije i geografije potekla je pre tri godine upravo od Aleksandra Vučića, a tome je prethodio nastup Aleksandra Vulina, tadašnjeg ministra policije, koji je kazao da udžbenik istorije mora da napiše država Srbija i da će u njemu biti „bar stranica o Jasenovcu“, a „neće biti tri rečenice u kojima nam strani izdavači objašnjavaju šta je Jasenovac, šta je Kosovo, šta je Srebrenica“.

Branku Ružiću, koji je u to vreme bio na čelu Ministarstva prosvete, nije ostalo ništa drugo nego da se složi sa predlogom da država piše i izdaje udžbenike za takozvane identitetske predmete.

Od ove ideje se u međuvremenu odustalo, ali je smišljeno da se naprave nacionalne čitanke, koje treba da počnu da se koriste od iduće školske godine.

Mnogo više muke Ružić je imao sa udžbenicima biologije za osmi razred, koje je najpre osporavao Pokret Dveri smatrajući da lekcije o polnom i rodnom identitetu predstavljaju „skandaloznu propagandu homoseksualizma i transrodnosti maloletnim licima“.

U celu priču potom se uključio patrijarh Porfirije, rekavši da su u udžbenike ispod žita, daleko od oka javnosti, unete lekcije koje propagiraju rodnu ideologiju.

A nakon što je zatražio da se odmah povuku iz upotrebe, prosvetnom vrhu nije ostalo ništa drugo do da poklekne pod priticima i naloži da se lekcije o polu i rodu promene.

Uprkos protivljenju stručne javnosti.

Pod pritiskom javnosti u gimnazijske programe srpskog jezika i književnosti vraćena su dela pesnikinje Desanke Maksimović, koja su prethodno isključena iz programa za treći i četvrti razred, uz saglasnost Nacionalnog prosvetnog saveta i tadašnjeg ministra Mladena Šarčevića.

U sve se umešala i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je sa tviter naloga poručila:

„Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog programa Srbije. Nikada. Tačka“.

Najteže je, čini se, bilo Srđanu Verbiću, koji je tokom svog mandata na čelu Ministarstva prosvete trpeo opstrukcije sa raznih strana.

Ipak, za razliku od gore pobrojanih ministara Verbić se pokazao kao čovek sa najviše integriteta, jer se nije libio da iznosi stavove koji su često bili nesinhronizovani sa otimističnim i ambicioznim najavama uvođenja dualnog obrazovanja i velikih reformi i ulaganja u obrazovanje, iza kojih je stajao Aleksandar Vučić, u to vreme premijer Srbije.

Najdrastičniji primer opstrukcije Verbić je doživeo obaranjem konkursa za nauku od strane Vlade, o čemu su mediji bili obavešteni pre njega.

Presedan kakav se ne pamti u prosveti bilo je i povlačenje Predloga zakona o udžbenicima iz skupštinske procedure, i to nakon što ga je Vlada usvojila, ali su tada od Verbića jači bili izdavači udžbenika.

Taj zakon je prošao u drugom pokušaju.