Vučić: Do početka septembra nove mere za podsticaj rađanja dece

Vučić je posle prijema za decu s Kosova i Metohije, iz Republike Srpske i dijaspore, koja su u kampu „Srbija te zove“, rekao da će te mere imati tri dela, a prvi je povećenje finansijskih naknada za trudenice i porodilje s čim sada ima „nekih zakonskih poteškoća“.

Uz to, „važno je da dalje uprostimo i debirokratizujemo procedure za vantelesnu oplodnju (i) da povećamo broj godina za koje finansiramo telesnu oplodnju“, rekao je on.

Vučić je rekao da očekuje da će finansijski i drugi podsticaji „bar donekle“ pomoći da bude više dece. Rekao je da se najmanje dece rađa gde žive najbogatiji u Srbiji, a dece je više u siromašnim krajevima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ne želi da ulazi u mere i kontramere u BiH posle odluke visokog predstavnika Valentina Incka jer se radi o drugoj zemlji, ali je dodao da Srbija ne može da ostavi Republiku Srpsku (RS) bez ekonomske i druge podrške.

Vučić je povodom odluke kojom je zabranjeno negiranje genocida u Srebrenici, ocenio da „nametanje i oktroisanje odluka spolja nikad nije moglo doneti dobre rezultate“.

„S pažnjom pratimo dešavanja u Sarajevu i Banjaluci, i plašim se da je atmosfera u BiH najuzavrelija još od okončanja rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma“, rekao je Vučić novinarima u beogradskoj Palati Srbije posle prijema za mlade sportiste sa Kosova i regiona.

Najavio je da će 4. avgusta u Busijama kod Batajnice biti obeležena 26. godišnjica progona Srba u hrvatskoj operaciji „Oluja“ koju je nazvao najvećim etničkim čišćenjem u Evropi posle Drugog svetskog rata.

„Mislim da ćemo tog dana razgovarati sa rukovodstvom RS. Srbija želi mir i zato ćemo izaći s konkretnim predlogima kako da sa Bošnjacima vodimo dijalog jer moramo da pokušamo da izgradimo bratske odnose u budućnosti“, kazao je Vučić.

Ocenio je da je vreme da Srbi i Bošnjaci počnu da razgovaraju kako da žive zajedno, kako da sarađuju, a ne da delaju jedni protiv drugih.

„Vreme je da pokušamo da u narednih pet, deset ili 15 godina uspostavimo najpre prijateljske, a zatim bratske odnose. Ako to ne postignemo, bićemo podjednako krivi“, rekao je predsednik Srbije.

Ponovio je da je mir u regionu preduslov svakog napretka i onima koji govore da RS „gubi“ poručio da „nikad nije pobedio onaj kome je stranac pomagao u nametanju odluka Srbima“.

„Šta ćemo da dobijemo nekim novim sukobom i ko će da dobije? Kada ljudi razmišljaju o sukobima, ne mogu da misle da će to da pogodi nekog drugog jer će to da pogodi svakog od nas, a onda nema povratka“, upozorio je Vučić.

Hoćemo punu i jeftinu legalizaciju da bi naplaćivali porez na imovinu

Vučić je rekao da se priprema rešenje za „punu i jeftinu“ legalizaciju bespravno građenih objekata da bi se naplaćivao porez na imovinu.

„Nisu nam potrebni jednokratni i brzi prihodi, ne želimo da to bude izvor korupcije i zarade za opštinske i gardske funkcionere, već da imamo prijavljene objekte kojima će skočiti cena, a istovremeno će ljudi rešiti imovinsko-pravni problem“, rekao je Vučić.

Istakao je da će posle legalizacije država naplaćivati realno značajno više poreza na imovinu jer će od 2,5 miliona nelegalnih objekta biti dva miliona novoprijavljenih objekata više.

On je rekao da je za pet godina legalizovano 250.000 objekta što je „užasno malo“ i da jedan broj ljudi plaća porez na imovinu na te objekte, mada na smanjenu kvadraturu, bez pomoćnih objekata.

Ocenio je da deset odsto objekata neće moći da bude legalizovano i da će oni morati da budu uklonjeni.

Po rečima Vučića ima mnogo problema u državnoj strukturi kako da se izvede legalizacija i da nije slučajno da taj problem nije rešen desetinama godina, ali da je nešto bolje krenulo od 2015. godine i da će taj problem biti rešen.

U čemu je problem da država da građanima 20 evra kad je 2020. godine dala u komadu 100 evra

Predsdnik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da ne vidi u čemu je problem da punoletni građani dobiju pomoć još po 20 evra kad je prošle godine država dala „u komadu“ 100 evra.

„Stalno se priča da se nešto daje pre izbora. Prošle godine smo dali u komadu 100 evra i ljudi su to prihvatili. Ljudi su videli da država to može da uradi“, rekao je Vučić, odgovarajući na pitanja novinara, nakon prijema sportista sa Kosova, Republike Srpske i dijaspore.

Dodao je da je važno da se u svakom trenutku vodi računa da javni dug ne „ode“ preko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

On je naveo nekoliko primera zemalja gde je javni dug daleko veći nego u Srbiji.

„Grčka ima dug oko 240 odsto BDP-a, Italija 160, Španija je prešla 125 odsto, Francuska 120, Hrvatska ima nešto manje od 90, a Mađarska 85 odsto, zato što u doba korone države dosta ulažu ne bi li podigli potrošnju, odbranili privredu i podstakli izvoz i zato se te zemje zadužuju“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, postoji nekoliko stubova koji odlučuju o rastu privrede, jedan od njih je i potrošnja i „mi podstičemo potrošnju jer znamo da će ljudi taj novac da potroše čime podstičemo sopstvenu privredu, ugostiteljstvo, hotelijere“.

Time, kako je rekao, „pokazujemo da Srbija može bez povećanja javnog duga iznad 60 odsto da podiže stopu rasta“.

„Napravili smo projekciju sa deficitom koji bi mogao da bude ispod pet odsto i sa šest odsto rasta javni dug bi bio 59,3 odsto, ako bude sedam odsto biće ispod 58 odsto“, rekao je Vučić.

Istakao je da su „to neverovatni i fantastični rezultati“ i da će Srbija sa sedam odsto rasta biti u prve tri zemlje u Evropi.