Šta se krije iza najave predsednika Vučića o otvaranju filijala najboljih svetskih univerziteta u Srbiji?

Upravo tim rečima Branko Kovačević, bivši rektor Univerziteta u Beogradu i počasni predsednik Konferencije univerziteta Srbije, objašnjava Vučičevu najavu „da ćemo u našu zemlju dovoditi najmoćnije i najbolje strane univerzitete, praviti njihove franšize u Srbiji, zato što nećemo da nam deca odlaze u inostranstvo jer ne mogu da nađu, ili po njihovom mišljenju ne mogu da nađu, dovoljno dobar univerzitet u Beogradu i u Srbiji“.

Profesor Kovačević kaže da filijale stranih univerziteta već postoje u Srbiji.

– Svi oni imaju filijale koje su biznis oriijentisane. Oni stavljaju sve svoje programe na sajtove, možete da uzmete programe Stenforda, Berklija, MIT-a, Harvarda… nije problem program, već ko će da ga izvede – navodi Kovačević.

On ističe da ima smisla praviti zajedničke programe sa vodećim svetskim univerzitetima i podseća da takvi programi već postoje, ali da je pravi put podizanje kvaliteta domaćeg školstva.

Bez domaćeg školstva ne postoji perspektiva

– Beogradski univerzitet je među dva odsto najboljih svetskih univerziteta, odnosno u prvih 500 na Šangajskoj listi u konkurenciji od 25.000 visokoškolskih ustanova, a Univerzitet u Novom Sadu je u prvih 1.000. Na ta dva univerziteta ima između 150 i 160 hiljada studenata. Treba dizati kvalitet, sarađivati i takmičiti se sa najboljima, ali bez domaćeg školstva ne postoji perspektiva. Postajete kolonija. Kao što bez domaće privede nema održivog razvoja i ekonomije. Strane investivcije nisu rešenje, to je put u propast. Mora da postoji domaća privreda u kojoj će da rade deca kad završe domaće škole – smatra Kovačević.

Na pitanje ko bi imao uslova da plaća skupe školarine ako bi se obistinila Vučićeva najava, Kovačević kaže da „svi teže da zarade“ i da „nisu isti kriterijumu ako sedite na Harvardu i kad Harvard negde nešto otvori“.

– Međutim, ima na Harvardu ljudi koji su završili Univerzitet u Beogradu i predaju tamo, naših ljudi ima na svim vodeećim svetskim univerzitetima što ipak govori o nekom kvalitetu, bez obzira što smo kao zemlja propali – kaže Kovačević.

Profesor Biološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU Željko Tomanović nema ništa protiv konkurencije i smatra da je poželjna.

– Nejasno je koji su to „najbolji strani univerziteti“ i na koji način će se to realizovati? Šta je njihov motiv da dođu ovde? Da li su naši državni univerziteti dovoljno dobri? Mogu da kažem da su svakako mnogo bolji od države u kojoj živimo. Pogotovo neke od grupacija i naučnih oblasti, koji postižu rezultate kojih se ne bi stideli na najprestižniji svetski univerziteti, a pogotovo ako se zna da se ovde ulaže neuporedivo manje sredstava. Moj Biološki fakultet radi u veoma teškim uslovima, ali imamo intenzivnu međunarodnu saradnju. Više puta sam svedočio zaprepašćenju kolega iz velikih univerzitetskih centara koji su komentarisali izuzetne rezultate koji se ovde postižu u odnosu na uslove rada i ulaganja – kaže Tomanović.

Osim „neporedivo bolje ponude za visoko obrazovanje“ koje mora da se obezbedi u Srbiji, predsednik Vučić je najavio i veće izdvajanje za obrazovanje.

On je kazao da se moraju nagraditi i profesori da bi napredovali, ali da istovremeno treba da imaju veća primanja kako ne bi odlazli da budu gostujući profesori po instranstvu ili da zauvek odlaze van Srbije.

– Decenijama slušam o „velikim ulaganjima u visoko obrazovanje“, ali osim priča nema ništa od toga. To je jednostavno sistemski problem i ne može nijedno ministarstvo, koliko god dobronamerno bilo, samo da ga rešava – navodi Tomanović.

Kao ilustraciju navodi Uredbu o finansiranju visokog obrazovanja koja je poslednji put ažurirana 2014, a sada smo u 2023. godini.

– Dakle, sva napredovanja u zvanjima i veće plate od te godine, doplate do minimalne cene rada iz 2014. moraju fakulteti sami da obezbede i pored napora resornog ministarstva da koliko može ublaži tako lošu situaciju. Ne znam koliko je komisija i radnih grupa formirano za rešavanje ovog elementarnog problema, ali ništa nije urađeno. Da ne govorimo kolike su minimalne plate koje naša država isplaćuje u visokom obrazovanju. Uporedite samo plate u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini koje su gotovo duplo veće. Te zemlje nisu ekonomski džinovi, ali to uspevaju. Da ne pričamo o zemljama EU, to bi bilo nepristojno – ističe Tomanović.

Prema njegovim rečima, elementarna ulaganja su nedovoljna, a treba da budemo konkurentni vodećim svetskim univerzitetima.

– Na nama je da studentima pružimo maksimalne uslove kako znamo i umemo i za sada to postižemo. Bar ako govorimo o prirodno-matematičkim grupacijama – kaže Tomanović.

Ivanka Popović, profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta i bivša rektorka Beogradskog univerziteta, napominje da se ugled i reputacija univerziteta čuva kroz negovanje kvaliteta u svim aspektima delovanja institucije, prvenstveno kroz angažovanje najboljih nastavno-naučnih kadrova i kroz beskompromisnu borbu za integritet ustanove, uz obezbeđivanje adekvatnog finansiranja.

– Tako se gradi i održava brend koju javnost prepoznaje. Interes osnivača, odnosno države, prvenstveno mora biti da jača reputaciju institucije, odnosno državnog univerziteta. Ne ulazeći u način realizacije, namera da se omogući rad “franšizama najboljih stranih univerziteta” implicitno podrazumeva da država ne želi da podstiče razvoj sopstvenog brenda – ukazuje Popović.

Napominje i da visoke školarine takve univerzitete čine nedostupnim za većinu potencijalnih studenata koji godinama sve teže finansiraju svoje studije.

– Kvalitetan univerzitetski sistem se gradi godinama, uz podsticajne mere i bez donošenja zakonske regulative kojom se ograničava i smanjuje autonomija univerziteta. Bojim se da ova namera države omalovažava ozbiljan i složen posao unapređivanja i jačanja visokog obrazovanja u našoj zemlji – navodi Popović.

Bez komentara

Vladan Đokić, rektor Beogradskog univerziteta nije za Danas želeo da komentariše najavu o otvaranju franšiza najboljih stranih fakulteta, a šta o tome misli posredno je poručio na svečanosti povodom Dana Medicinskog fakulteta u Beogradu.

– Ukoliko postoji neka nedoumica o tome da li može da se pronađe dobar univerzitet u Srbiji, pozivam one koji imaju tu dilemu da posete Univerzitet u Beogradu i neku od njenih članica, na primer Medicinski fakultet, kako bi se lično uverili koliko Univerzitet i njegove članice „nisu dobre“ – poručio je Đokić.

Nezvanične procene kažu da oko 12.000 mladih godišnje ode iz Srbije na studije na svim nivoima na inostrane univerzitete. Čak i za najbolje svršene srednjoškolce školovanje na najprestižnijim svetskim univerzitetima je nedostižno bez dobijanja pune stipendije.

S druge strane, državni univerziteti poslednjih godina kubure sa brojem studenata iz više razloga, a jedan od njih je i što se mladi odlučuju da upišu privatne fakultete.

Školarine koje na privatnim ustanovama u Srbiji u proseku iznose oko 3.000 evra po godini za mnogu decu i njihove porodice su nedostupne, pa je veliko pitanje ko bi imao para da plaća troškove studija u filijalama najboljih svetskih škola, ako se zna da studije na tim univerzitetima godišnje iznose od 50.000 evra pa naviše.