Vučić i Evropa

Florian Bieber: EU podržava Vučića zbog njegove spremnosti da napravi kompromise oko Kosova koje prethodna vlada nije bila spremna da uradi. To ne znači da će mu oprostiti sve što uradi na planu unutrašnje politike.

Bodo Weber: Vučić je jedini relevantan politički faktor u Srbiji koji se pokazao pragmatičnim u odnosima sa Europskoj unijom. Ako bi Europska unija zahtijevala priznanje Kosovo u kontekstu potpune normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Vučić bi u tome svakako igrao centralnu ulogu. Sigurno se ne računa da bi predsjednik Nikolić mogao to da uradi. Trenutno se drugi politički akteri ne vide. Zato je Vučić u prvom planu.

Bieber: Vučić je za Berlin političar koji je u pitanju ključnom za Nemačku, a to je približavanje Srbije i Kosova, nešto uradio. Zbog toga je i dobio podršku Berlina. Ta podrška će zavisiti od njegovih daljih političkih koraka. To nije bezuslovna podrška, ona zavisi od rezultata. Ako Vučić krene autoritarnim putem, siguran sam da će se podrška Nemačke smanjiti.

Weber: Mislim da EU lavira kada su u pitanju mediji. Sa jedne strane ona nije mogla da ne spomene loše stanje u medijima u oktobarskom izveštaju o napretku Srbije na putu eurointegracija, a na drugoj strani ne može ići u direktan napad na premijera i rizikovati otvoreni konflikt sa režimom u trenutku kada su pred tom vladom zadaci kao što su Kosovo i reforme u privredi, pravosuđu i drugim oblastima. U narednih godinu-dvije gospodin Vučić će pokazati da li zaista misli da ide u velike reformske zahvate.

Bieber: Kada bi Srbija trebalo da u kratkom vremenskom roku bude primljena u Evropsku uniju, sigurno je da bi Brisel smatrao da je sadašnji stupanj demokratije nedopustiv. Ali pošto proširenje EU nije prioritet, što znači da Srbija može postati članica EU za pet, šest, sedam godina, onda se to pitanje ne smatra urgentnim. Druga stvar je Kosovo. EU smatra da je Briselski sporazum veliki uspeh i zbog toga ne reaguje na probleme u unutrašnjoj politici. Ali ne verujem da će to trajati beskrajno.

Weber: Ova godina će pokazati da li režim želi da ide u suštinske ekonomske promene koje smanjuju ulogu države u privredi, pa time i slabe instrumente autoritarne vladavine. Ako to ne bude slučaj, onda će sigurno biti kraj gledanju kroz prste. Ako režim krene u suštinske reforme, onda će se gledanje kroz prste jednim delom nastaviti. Međutim, što Srbija bude više napredovala u procesu eurointegracija to će i za Brisel biti sve manje mogućnosti da prelazi preko pitanja kao što su stanje u medijima i kršenje medijskih sloboda.