Vučić i Putin

Aleksandar Popov: To što je Rusija stavila veto na izglasavanje rezolucije o Srebrenici i što se pojavljuje kao zaštitnik Srbije kada je reč o Kosovu – ima svoju cenu. Odnos sa Moskvom ima i unutrašnjo-političku dimenziju i to iz dva razloga. Prvi je što dobar deo našeg stanovništva gaji rusofilska osećanja, a drugi što sistem u Srbiji – gde nema vladavine prava, gde je visoka korupcija, gde nema medijskih sloboda, gde su ugroženi oni koji otvoreno kritikuju vlast – mnogo podseća na ruski način upravljanja državom.

Dušan Spasojević: Mislim da je glavni razlog izuzetno dobrih odnosa sa Rusijom prorusko raspoloženje biračkog tela Srpske napredne stranke. To biračko telo prihvata Evropsku uniju kao pragmatični cilj, ali je srcem uz Rusiju. Nacionalnim, patriotskim diskursom koji je okrenut ka Rusiji Vučić pravi balans u odnosu na – uslovno rečeno – proevropsku politiku koju sadašnja vlada vodi.

Popov: Jedna je namera da se poruči biračkom telu Srpske napredne stranke da mi imamo ne samo put ka Evropi, nego i alternativni put. U isto vreme to je i poruka Briselu da Srbija ima i rezervnu varijantu, pa ako Brisel ne ubrza naš put ka Evropskoj uniji, mi imamo i alternativu.

Spasojević: Srbija je na specifičan način u podređenom položaju u odnosu na Rusiju. S jedne strane Rusija predstavlja kartu za cenjakanje sa Briselom, a s druge strane ona u Srbiji promoviše vrlo konzervativni nacionalizam koji odgovara jednom delu biračkog tela i značajnom broju političkih partija. Srbija nema jasan stav ni o krizi u Ukrajini. U pitanju je strah da se ne iznervira veliki zaštitnik i veliki brat.

Ministar Dačić već duže vreme pokušava da artikuliše vrednosti koje nisu u skladu sa spoljnopolitičkom pozicijom Srbije. Nekada je to flertovanje sa jugonostalgijom, nekada je to nacionalizam, a najčešće rusofilstvo. Sve se to negativno odražava na imidž koji Evropska unija ima u Srbiji.

Popov: Kada je Vučić postao predsednik i formirao staro-novu vladu napravio je još jedan korak unazad u odnosu na Evropsku uniju. Umesto da rekonstruisana vlada bude više proevropska – u njoj je ojačan proruski faktor. Vulin je pomeren na mesto ministra odbrane, a u vladu je ušao Nenad Popović, otvoreno proruski čovek.

Spasojević: Kad pogledamo način na koji Vučić vlada u poslednjih nekoliko godina sasvim je jasno da se on ne ponaša u skladu sa evropskim vrednostima. Mislim da on pokušava da ispipa do koje more može da ide u pravcu uspostavljanja poluautoritarnog modela vlasti, a da mu iz Brisela ili Berlina ne stignu kritike. Naravno, Srpska napredna stranka može u jednom trenutku odlučiti da ponovo postane Srpska radikalna stanka, što bi možda pozdravio deo biračkog tela, ali to bi značilo zatvaranje u ćorsokak u koji je Milošević sam sebe doveo. Mislim da Srpske napredne stranka pokušava da nađe neku vrstu balansa. Pitanje je da li će u tome uspeti – i od toga će, zapravo, zavisiti stanje demokratije u Srbiji u narednih dve, tri ili pet godina.

Popov: Srbija se susreće sa teškim problemom. NJeni zvaničnici govore da je put ka Evropskoj uniji nepovratan, a s druge strane je očigledno da je ruski uticaj veoma snažan i da Rusija neće tako olako odustati od onoga što je postigla u Srbiji. To nam Rusija bez imalo zazora stavlja do znanja.

Spasojević: Teoretski gledano Rusija može biti rezervna varijanta, ali mislim da je Vučić svestan da je to varijanta koja je vremenski ograničena i koja predstavlja neku vrstu političkog ćorsokaka, a da mu evropski put otvara mnogo bolje mogućnosti. Kao građanin ove zemlje nadam se da će to imati u vidu kada bude donosio ključne političke odluke.