Vučić je ponosan na sve zločine koje je podsticao, propaganda mu najvažnija

Povod za razgovor sa Medenicom i Olenikom je sastanak srpskih zvaničnika, pre svih predsednika Aleksandra Vučića sa Seržom Bramercom, glavnim tužiocem Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, inače naslednika Haškog tribunala.

Naime, Vučić uverava Bramerca da je Srbija spremna da doprinese pomirenju u regionu transparentnom razmenom svih optužnica za ratne zločine i informacija o istragama sa Bosnom i Hercegovinom.

Međutim, činjenice govore suprotno – zbog optužbi za ratne zločine, Srbija je u poslednje tri godine uhapsila tri državljanina BiH na graničnim prelazima, a svoje državljane poput Novaka Đukića i Duška Kornjače ne želi da izruči bosansko-hercegovačkim organima.

Đukića je Sud BiH pravosnažno osudio da je 25. maja 1995. naredio granatiranje Tuzle, usled čega je na tuzlanskoj Kapiji stradalo više od 70 osoba.

Osuđen je na 20 godina zatvora ali je pobegao u Srbiju.

Kornjača, koji je osumnjičen za ratne zločine u BiH, i za kojim je raspisana i međunarodna poternica zbog progona nesrpskog stanovništva iz opštine Čajniče, živi i radi u Novom Sadu.

Takođe, funkcionere Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića haški sud tereti za ucenjivanje svedoka u predmetu koji je vođen protiv njihovog političkog vođe Vojislava Šešelja.

Međutim, srpske vlasti štite radikale jer godinama odbijaju da ih uhapse i izruče u Hag.

Ministarka pravde Maja Popović je na Regionalnoj konferenciji tužilaca u Beogradu, na kojoj je prisustvovao i Bramerc, izjavila da svi ratni zločini moraju biti istraženi, a počinioci kažnjeni, bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost.

I dok ministarka ističe da su suđenja za ratne zločine jedan od važnijih koraka u procesu pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, kao i uslov za afirmaciju vladavine prava u svakoj državi, podsećamo da je prošle godine srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo samo sedam optužnica, od kojih je pet ustupljeno iz BiH, a nastavilo je i sa neprocesuiranjem visoko rangiranih pripadnika vojske i policije.

Ministarka Popović je rekla da u prilog tome da je Srbija posvećena procesuiranju ratnih zločina govori i da je urađen Nacrt nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026. i Akcioni plan za njeno sprovođenje, čije se usvajanje, kako je navela, očekuje u narednom peridu.

Međutim, nije istakla da Srbija uveliko kasni sa donošenjem ovih veoma važnih dokumenata za nastavak procesuiranja ratnih zločina.

Medenica: Vlast obesmislila tranzicionu pravdu

Mirko Medenica smatra da izjave Vučića i Popović nemaju nikakvog značaja, niti se može očekivati napredak u procesuiranju ratnih zločina, koje je na silaznoj putanji više od decenije.

– Taj trend je počeo još za vreme prethodne vlasti, dok je aktuelna neo-radikalska vlast ovaj proces gotovo stopirala, a u širem smislu, u kontekstu tranzicione pravde ga i obesmislila. Ministar policije je lepo opisao ovu politiku vlasti, rekavši da je došlo vreme tihog ponosa. Upravo u tome treba sagledati i izjave predsednika, jer je nesumnjivo da je Vučić ponosan na sve zločine, koje je kao pripadnik zloglasne Srpske Radikalne Stranke podstrekavao i inspirisao. Ipak još uvek nije vreme da se to glasno kaže, pogotovo pred predstavnicima međunarodne zajednice – ukazuje Medenica.

On naglašava da je obesmišljavanje celog procesa procesuiranja ratnih zločina uslov opstanka Vučića i mnogih drugih na političkoj sceni, ali i na slobodi.

– Ne zaboravimo da je Vučić bio desna ruka osuđenog ratnog zločinca Šešelja. Zamislite društvo u kome se ratni zločinci tretiraju u skladu sa ozbiljnošću zla koje su počinili, u takvom društvu nema mesta ni za njihove desne ruke i pomagače. Zato u Srbiji dok su inspiratori i učescnici politike zločina na vlasti, neće biti pravde za žrtve, a procesuiranje počinilaca ostaće samo prazna priča, kao i borba protiv korupcije, sloboda medija – ističe Mirko Medenica.

Olenik: Vučić će odgovarati zbog zaštite Srba

Advokat Aleksandar Olenik smatra da je za Vučića propaganda najvažnija, baš kao i za ministrku pravde Maju Popović.

– Njena izjava da svi ratni zločini moraju biti istraženi bez obzira na nacionalnu pripadnost prevazilazi obično licemerstvo i prelazi u bezobrazluk i ruganje žrtvama. Sada imamo oko 2.500 otvorenih predmeta za ratne zločine u kojima Tužilaštvo za ratne zločine ne radi ništa kada su osumnjičeni Srbi. Još veća uvreda zdravog razuma je saopštenje Vučića, nakon sastanaka sa Bramercom, o ubrzanoj razmeni optužnica jer mi već imamo sporazume o tome sa BiH i Hrvatskom, ali ih ne primenjujemo. Zato osumničeni za ratne zločine žive slobdono u Srbiji, poput Duška Kornjače, i brane ih režimski mediji – ukazuje Olenik.

Kako naglašava, tužiteljka za ratne zločine, ministarka pravde, ali i Vučić neće izbeći odgovornost za zaštitu Srba osumnjičenih za ratne zločine.