Vučić kao najmlađi kandidat: Ko je još 2004. bio u trci za gradonačelnika Beograda?

Osim njega, kandidati za gradonačelnika Beograda bili su Nenad Bogdanović, Branka Bošnjak, Slobodan Vuksanović, Zoran Drakulić, Dragan Kojadinović, Jasmina Mitrović Marić, Žarko Obradović i Nebojša Čović.

U samom finišu kampanje, Danas je predstavio kandidate, a osim biografskih podataka za svakog od njih naveo je i ove zamimljivosti:

1. Na optuženičkoj klupi – Nenad Bogdanović (Demokratska stranka)

“ Kao predsednik beogradske vlade tokom kampanje našao se u najgoroj situaciji – branio se od spekulacija da ga za mesto gradonačelnika ne podržava prvi čovek stranke i predsednik Srbije, a s druge strane, preostalih osam protivkandidata svakodnevno mu je zadavalo „domaće zadatke na određenu temu“. Oni napadali, on se branio, ukazujući gde greše i gde je možda bilo propusta.

Smatra da se budućnost ne čeka, već se osvaja, zato i veruje u pobedu s obzirom na to da o rezultatima gradske vlade ne treba mnogo pričati jer sve može da se vidi. Menadžerski je tip, postavlja „pravila igre“ koje tim, poželjno je, treba da poštuje. Važi za ambicioznog, strogog i zahtevnog, a arogantnim ga, kako kaže, nazivaju oni kojima ne toleriše što ne umeju da rade svoj posao. Tvrdi da mu mentalni sklop nalaže da radi za platu i ponosan je što niko, ni posle četiri godine vođenja grada, ne može da mu kaže da je lopov„.

2. Broji do deset – Aleksandar Vučić (Srpska radikalna stranka)

„ Najmlađi među kandidatima, iako se često “brani da više nije momak momak jer ima dvoje dece. Iako je po temperamentu mnogo sličniji lideru Vojislav Šešelju nego Tomi Nikoliću, kampanju vodi u neuobičajno mirnom tonu. Otvoreno je priznao – to su mu savetovali marketinški stručnjaci. Da ne bi “planuo” stručnjaci su mu rekli da u sebi broji do deset. Rekli mu i da stalno mora da se smeje, a kad je pitao “kako, kad mu ništa nije smešno”, dobio je odgovor “zamisli da jeste, pa se smej ko lud na brašno”.

Za svoje burne reakcije ima objašnjenje – emotivan je više nego što je to prirodno. Počeo da gostuje i u lakim, ženskim emisijama, te saznadosmo da “minjak” više nije na ceni jer “muškarci vviše vole one duže suknje, one koje pokrivaju”. Tako se i čulo “pa Vučić je OK momak, šteta što je radikal”. Ali šta kad se završi kampanja? Da li će opovrgnuti onu narodnu „da vuk dlaku menja, ali ćud nikako” „.

3. Kako preskočiti razred – Branka Bošnjak (G17 Plus)

„Odlučna da nekako pomogne svom narodu, dokom devedesetih priključuje se mreži eksperata okupljenih oko NVO G17. Tada i počinje da se bavi politikom.

Doskora potpuno anonimna, ostala je upamćena kao narodni poslnik, koji je bar nakratko okusio život prosečnog građanina Srbije. Uz prosečni mesečni budžet od oko 13.000 dinara, kao žena i neko ko dobro zarađuje u privatnom studiju za dizajn i arhitekturu, tokom akcije „preživljavanja“ našla se u sresnim situacijama zbog stvari kojih je morala da se odrekne. Ali, uspela je.

Da se nije kandidovala za prvu damu metropole Beograđani ne bi znali da se još nekad preskakao razred, ali zbog onoga što obećava svojim sugrađanima, a što nema mnogo veze sa nadležnostima gradonačelnika, neki protivkandidati poručili joj da ipak nauči propušteno gradivo. Sa 17 godina završila 12. beogradsku gimnaziju„.

4. Papir nije potreban – Slobodan Vuksanović ( Narodna demokratska stranka)

„U politici se vodi izrekom da se može i dobijati i gubiti, ali čist obraz je najvažniji. Za njega je reč dogovor, papir nije potreban. Kada su kolege iz DSS, na čijoj listi su njegove partijske kolege ušle u narodni parlament, izjasnile da nema nikakvog pisanog sporazuma o podršci za njegovu kandidaturu, NDS je napustila poslanički klub DSS.

Kampanju je započeo i pre  nego što su raspisani lokalni izbori, a obećava samo ono što zavisi od njegovih deset prstiju. Zato svaki gradonačelnik mora da bude vredan, moralno odgovoran i garant stranim investitorima. Fotelja mu ne treba, Beograd je njegova kancelarija. Veruje da Beograđane, zbog silnih izbora, niko više ne može da prevari. Sedmogodišnja ćerka Anja zna napamet Oče naš, već tri godine uči engleski, a za njeno obrazovanje dao bi i poslednji dinar„.

5. Dorćolac sa osmehom – Zoran Drakulić (Demokratska stranka Srbije)

„ Životno ispunjen i materijalno obezbeđen preko kompanija koje posluju na tri kontinenta, posle deceniju i više vratio se u Beograd, rešio da bude gradonačelnik. Iako je jedan od osnivača, ali ne i članstva DSS, odlučio je da promeni “namrgođeni“ imidž stranke.

Svesno ili ne, često se ograđuje od stranke ispred koje nastupa. Kaže da ga DSS ničim nije zadužila, pa i Beograđane poziva da ne glasaju za stranke, nego za kandidate. Da li se to baš sviđa njegovim kolegama ili ne, ali tek neki su rešili da napuste stranku. Zbog njega, kažu. Njegov najveći uspeh u kampanji je što je kao potpuno anoniman Beograđanima postao poznat kao neko ko obećava da će ih sve uposliti „.

6. Senka ostavljenih tragova – Dragan Kojadinović (Srpski pokret obnove)

„ Sa pozicije ministra kulture u Vladi Srbije uočio je da postoji nekoliko razloga zbog kojih se kandidovao. Beograd je , kaže njegova adresa i zavičaj, a struge strane misli da se prestonici priprema velika prevara.

Smeta mu što se utakmica za prvog čoveka Beograda više …kad su “nameštenim anketama pobednici već poznati”. Prvi se javno oglasio i naljutio kada je jedan od kandidata za tek nekoliko dana prikupio oko 70.000 potpisa nazvavši tu akciju “lažima i prevarom”.

Zbog nedomaćinskog vođenja grada, Beograđani su 2000. godine kaznili SPO koji je u gradskom parlamentu ostao bez ijednog predstavnika. Problematična raspodela stanova. Na to odgovara „A ne pitate Čovića koliko je stanova podelio“ „.

7. “Džasmin” protiv milostinje – Jasmina Mitrović Marić (Pokret Snage Srbije)

„ Politikom poželela da se bavi pošto je razočarala aktuelna gradska vlast jer nije povratila privredu, niti sazidala zgradu višu od Beograđanke. Odličan je govornik, što dokazuje i Oktobarska nagrada, dobijanja za retoriku i širenje kulture govora. Žiteljima Grocke poručila je da se ne sekiraju jer će, kad ona dođe na vlast “umesto dženerika brati evre sa drveća”.

“Džasmin” kako je zove suprug poručuje da Beograđanima ne trebaju donacije i milostinja. Njoj je lako da to kaže. Mesečna plata joj je 92.000 dinara, ne koristi usluge GSP, već vozi “golf 3”, ali prijatelji su joj rekli da je saobraćaj prilično loš. Možda je te iste prijatelje bilo sramota da joj kažu kako se ipak obraduju kad im se pojavi glanc novi žuti autobus, jedan od sto iz donacije naroda Japana „.

8. Toranj na Avali – Žarko Obradović (Socijalistička partija Srbije)

„ Jedan od kandidata koji ima najskromniju predizbornu kampanju, ali kako ume da kaže, zna svoje mogućnosti. Utisak da se sa sadašnjim budžetom grada može uraditi više nego što jeste, motivisao ga je da se kandiduje.

Voleo bi da se grad više pobrine o starima, a želi da se ponovo izgradi toranj na Avali., za koji treba izdvojiti oko 15 miliona evra. Novac bi obezbedio grad ali misli da bi i Beograđani mogli malo da doniraju. Staložen je i korektan političar i kolega, a prihvatanje kandidature, samo je još jedan od partijskih zadataka koje bi valjalo obaviti „.

9. Kad iskustvo govori – Nebojša Čović (Socijaldemokratska stranka)

„ Uz komentar “pametan je on čovek”, mnoge je iznenadio kandidaturom za gradonačelnika. Ostao je i bez konkretnog odgovora da li to znači da je politički oslabio. U rekordnom roku prikupio je veliki broj potpisa podrške građana. Tada ga neki protivkandidati od Limena prekrstiše u Supermena.

Politika je kao vrsta droge, kaže, svako veče kad legneš pomisliš da ćeš je ujutru ostaviti. On to ne čini. I dalje je u igri. Posle višemesečnog ćutanja odlučio je da progovori, i za premijera Srbije rekao: “dva puta sam mu dao podršku za predsedničke izbore, jer sam smatrao da je on u tom trenutku bio najozbiljniji kandidat za predsednika Srbije. Kao što vidite, čovek ne zna da radi posao predsednika Vlade .

Neznanje ga prilično iritita, ali novinari su ga zatekli da ne zna koja je najduža linija GSP u gradu. Za promociju izima slogane: „Kad je teško Čović“ ili „Iskustvo nam govori“. Posebno mu smeta Drakulić, kome postavlja pitanje: „gde je bio proteklih 14 godina i što je sad došao da se hvali”, na šta mu je ovaj odgovorio: „Čoviću, mirno spavaj ješćeš dobar hleb“ „.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Ko je postao gradonačelnik Beograda

Ispostaviće se kasnije da nijedan od kandidata u prvom krugu nije osvojio apsolutnu većinu. Izlaznost u prvom krugu bila je 34,69 odsto. Naveći procenat glasova imao je Bogdanović 33,04 i Vučić 29,13 odsto.

Ostali su prošli ovako: Zoran Drakulić bio je treći sa osvojenih 15, 08 odsto glasova, četvrti je bio Nebojša Čović sa 5,71, na petom mestu našla se Jasmina Mitrović Marić sa 5,51, na šestom Žarko Obradović sa 3,80, iza njega bila je Branka Bošnjak sa 3,09, osmi je bio Dragan Kojadinović sa 1,76, a najgore je prošao Slobodan Vuksanović koji je osvojio svega 1,46 odsto glasova.

U drugom krugu izbora, koji je održan 3. oktobra Nenad Bogdanović je sa osvojenih 50,19 odsto glasova pobedio Aleksandra Vučića koji je imao 48,40 odsto glasova, i time postao gradonačelnik Beograda. Na toj poziciji Nenad Bogdanović ostao je do smrti, 2007. godine.